Која хуманитарна помоћ није ослобођена ПДВ-а?

Хуманитарна помоћ у виду грађевинског материјали при улазу у БиХ није ослобођена од ПДВ-а, рекли су из Управе за индиректно опорезивање у БиХ.

Поплаве које су задесиле БиХ и регију оштетиле су или уништиле домове многим људима. Људима је поред хране, воде и друге хуманитарне помоћи у овом тренутку најпотребнији грађевински материјал да би санирали своје домове.

Међутим, хуманитарна помоћ у виду грађевинског материјали при улазу у БиХ није ослобођена од ПДВ-а, што додатно отежава цјлокупну ситуацију у којој се налазе многа домаћинства.

Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање у БиХ рекао је да је од почетка поплава у Босни и Херцеговини па закључно са јучерашњим даном на граничним прелазима регистровано укупно 923 возила која су довозило хуманитарну помоћ у БиХ.

“Укупна тежина свих пошиљки хуманитарне помоћи износи 6.806 тона. Кад је у питању врста робе која се увозила као хуманитарна помоћ највише има прехрамбених артикала, воде, одјеће и обуће, хране за бебе и пелена, разних хигијенских средстава”, рекао је Ковачевић за БУКУ.

Каже да међу хуманитарном помоћи која се увозила у БиХ у складу са члановима 9. или 10. Прилога Закона о царинској политици БиХ, који дефинишу ослобађање од плаћања царине и ПДВ-а за жртве несреће или хуманитарне организације, јасно је побројано да се ослобађање може извршити само за основну хуманитарну помоћ као што је храна, одјећа, лијекови и слично.

“Поменутим члановима је јасно речено да предмет ослобађања не може бити опрема и грађевински материјал. То значи да ће се овај вид помоћи морати ријешити на неки други начин, уколико се такве пошиљке желе ослобити од плаћања царине и ПДВ-а”, каже он.

Ковачевић истиче да царински поступак над пошиљкама међународне помоћи Управа за индиректно опорезивање БиХ (на граничним прелазима, у царинским испоставама, као и групама за царинске поступке) проводи приоритетно, уз поштивање прописаних правила захтијеваног царинског поступка.

“Пошиљку међународне хуманитарне помоћи упућене у Босну и Херцеговину треба да прати списак (спецификација) робе која треба да садржи податке о пошиљаоцу робе, примаоцу робе, врсти робе, количини и вриједности робе.Важно је нагласити да прималац такве пошљке може бити регистрована хуманитарна организација у БиХ, орган јавне управе у БиХ или јавна организација у БиХ.Поред тога из документације која прати пошиљку међународне помоћи мора бити видљиво да се ради о бесплатној пошиљци, при чему то може бити одвојена изјава пошиљаоца или назнака на самом списку (спецификацији) робе да се иста поклања у хуманитарне сврхе за подручја погођена поплавама у БиХ”, каже Ковачевић.

Истиче да је Управа за индиректно опорезивање БиХ раније донијела одлуку да царинске испоставе Бихаћ, Градишка, Брод, Орашје, Зворник, Требиње, Сарајево, те аеродроми Сарајево, Бањалука, Мостар и Тузла раде 24 сата дневно за све хуманитарне пошиљке намијењене подручјима погођеним поплавама у БиХ, како би се те пошиљке што брже оцариниле и стигле на подручја којима су намијењене.

Такође, апелује на све шпедитере који проводе царински поступак, да дају свој максимални допринос и помогну свим увозницима који довозе хуманитарну помоћ у БиХ.

“За сада нисмо открили било какаве незаконитости или покушаје да међу хуманитарном помоћи прошверцује нека друга роба. Имали смо случај хуманитарне пошиљке из Црне Горе која је међу осталом робом имала и 60 паковања пива од 2 литре, па се то пиво морало скинути с пошиљке јер алкохол и алкохолни производи, дуванске прерађевине не могу бити предмет ослобађања кад су у питању хуманитарне пошиљке”, рекао је Ковачевић.