25 година од масакра на Тјенанмену

Хиљаде младих људи, пре свега студената, изашло је у јуну 1989. на улице Пекинга захтевајући реформе, али се њихов протест завршио незапамћеним крвопролићем.

Свијет 04.06.2014 | 07:49
25 година од масакра на Тјенанмену

Кинеске власти кренуле су 4. јуна тенковима на народ, који је око 40 дана мирно протестовао и тражио демократизацију земље.

Образложење је било да су студенти желели контрареволуцију. Према званичним подацима, 4. јуна је погинуло 300 људи, а 7.000 је повређено, али већина светских медија је извештавала да је страдало више хиљада, углавном младих.

Полиција у Пекингу је и ове године појачала безбедност, контроле и патроле. Превентивно су приведени и дисиденти и активисти за људска права.

Такво понашање власти је уобичајено, јер сећање на тај дан држава покушава да забрани. Већ годинама активисти покушавају да протестују на чувеном тргу и сваке године понавља се иста прича. Али, они не одустају, и ове године је организација "Повратак на Тјенамнен" спремна за обележавање сећања на тај дан.

Међутим, ове године власти су пооштриле контролу, пре свега на интернету, а претраживач Гугл и гмаил јуче нису били у функцији. Интернет је такође био спорији, а на кинеском блогу Вејбо цензурисани су термини "Тјенанмен", "4. јун" и "35. мај" који се симболички употребљава за овај дан. Пекинг је забранио Фејсбук, Твитер, Јутјуб.

Упркос апелима из целог света да се кинеске власти суоче са прошлошћу и ревидирају читав случај, упркос критикама у вези за забранама обележавања сећања на тај дан и страдале, Пекинг ни 2014. не мења свој однос према свему томе.

Протест студената започео је 15. априла 1989. године, када је у Пекингу од срчаног удара преминуо Ху Јаобанг, који је био генерални секретар Комунистичке партије Кине од 1981. до 1987. Ху Јаобанг се залагао за умерене политичке реформе, али је под притиском традиционалних, тврдих кругова у партији морао да посустане. Он је напустио место генералног секретара КП, али је остао, до смрти, 1989. члан Политбироа.

Из студентског насеља Бејда у главном граду Кине, након вести о његовој смрти, бројни студенти су кренули у протест. Они су се преселили у центар Пекинга, направили импровизоване шаторе, и мирним отпором исказивали неслагање са системом.

Наишли су на симпатије бројних становника Пекинга, који им се придружују. С развојем ситуације, многи истомишљеници из других делова Кине пристижу да учествују и пруже подршку новим идејама. Западни медији извештавали су да је пристизало на десетине, а неки су чак говорили и о стотинама хиљада људи.

Студенти су од самог почетка организовали своје руководство, а убрзо истичу и своје захтеве: слободу говора, слободу штампе, више демократије, крај корупције међу званичницима... Тражили су састанак са премијером, али се он оглушио о њихове жеље, и студенти започињу штрајк глађу, који је трајао седам дана.

Власти схватају да ситуација постаје озбиљна, а високи званичници партије обилазе студенте и траже да се повуку с трга. Они то одбијају. Власт 20.маја заводи ванредно стање у неким деловима града.

Већ 2. јуна увече, војска је полако почела да пристиже у град. Следећег дана је кинески премијер Ли Пенг објавио да ће држава предузети мере против контрареволуционарне побуне,

Ни цео дан након тога, 4. јуна, десио се невиђени злочин - тенкови су ушли на трг, а војници у пуној ратној спреми пуцали су на голорук народ. Иако је градоначелник Пекинга апеловао на људе да не излазе из кућа тог дана, велики број људи се упутио ка тргу. Војска је велики број цивила убила успут, ка Тјенанмену, а много младих је страдало на самом тргу. Хитне службе нису могле да приђу.

Тачан број мртвих не зна се ни данас, а Тјенанменске мајке сваке године шаљу писма и петиције властима, тражећи истину.

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

модран.цом

04.06.2014 06:04

Губитак сваког живота је велика трагедија и нечији гријех.Али исто тако гријех је наводити некога да за твоје интересе доведе свој живот у питање. Свима је јасно да се тада десила "демократска" револуција данас Кина неби било то што јесте,односно умјесто једне јаке и напредне земље имали би једну огромну црну рупу на геополитичкој карти свијета.

ОДГОВОРИТЕ