Од пљускова до монсунских киша

Дио европског континента којем припада БиХ може у наредном периоду очекивати честе пљускове и нагле промјене температуре, које ће доводити до великих суша, као и појаву временских неприлика нетипичних за ове крајеве.

Изјавио је ово Небојша Куштриновић, метеоролог и члан Савјета за климатске промјене БиХ, који каже да ће велике климатске промјене узроковане глобалним затопљењем сасвим сигурно, не само наредних дана него и година, правити велике проблеме.

Босна и Херцеговина 02.06.2014 | 07:32

"У будућности можемо очекивати честе пљускове с натпросјечном количином падавина, као и појаву монсунских киша", истакао је Куштриновић.

Не искључује ни појаву мањих торнада, какве смо претходних година на овом простору већ имали прилику да видимо.

"Уназад пет година имали смо четири мала торнада, два у Лијевче пољу те по један у Приједору и Поповом пољу, што се раније никад није дешавало", рекао је Куштриновић.

Према његовим ријечима, та торнада су далеко мањег интензитета него у другим земљама типичним за ове појаве, али настају на идентичан начин када приликом сусретања топле и хладне ваздушне масе настају вртлози. Настанку торнада погодују изненадна захлађења љети и изузетно топле зиме, које смо имали претходних година.

Из Републичког хидрометеоролошког завода наводе да у наредном периоду неће бити већих фронталних, али да се очекују честе локалне временске нестабилности.

У ХМЗ РС, који се између осталог бави и мјерењима подрхтавања тла на овим просторима, кажу да наводна веза између поплава, појаве клизишта и земљотреса не постоји, те да грађани немају разлога за страх, али истовремено упозоравају на дугу историју земљотреса на овим просторима.

Такође додају да је немогуће предвидјети разорне земљотресе, јер прогноза за земљотресе не постоји нигдје у свијету. "Повезаност поплава и клизишта са могућим земљотресима је неоснована и грађани немају разлога за бригу, клизишта јесу једна врста помјерања тла, али само површинског слоја, док се помјерање тла које изазива земљотрес догађа на дубини од неколико километара", објашњава Сњежана Цвијић-Амулић, начелница Одјељења сеизмологије.

Она додаје да је чињеница да се налазимо на трусном подручју, које периодично погађају снажни земљотреси, те да због тога треба посебну пажњу обратити на поштивање прописа приликом градње нових објеката.

"Посљедњи велики земљотрес је био 1969. године, а у међувремену град се проширио неколико пута и до самих обала ријека. Питање је сада колико су нове стамбене зграде у стању да поднесу евентуалне потресе. Сеизмолози не могу да предвиде кад и гдје ће се земљотрес догодити, али могу да упозоравају на посебно трусна подручја, гдје су у прошлости већ били земљотреси, јер управо на тим мјестима је већа вјероватноћа да ће се потрес поново догодити", упозорава Цвијић-Амулићева.

Иначе, нестабилно вријеме које нас очекује у наредном периоду ни у којем случају не може довести до нових поплава у БиХ, али јаки пљускови могу изазвати активирање нових клизишта, саопштено је раније из Федералног хидрометеоролошког завода. По подацима којима метеоролози тренутно располажу до праве стабилизације времена неће доћи прије 15. јуна.