Закон о поплавама није испоштован

Министар унутрашњих послова Републике Српске, господин Радислав Јовичић, рече да треба да мијењамо Закон о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама. 

Република Српска 30.05.2014 | 15:39

Али хајде прво да видимо шта тај Закон налаже и како је требало да се поступа по слову истог.

Наиме, Закон о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама (Службени гласник РС, број 121/12) објављен је у Службеном гласнику РС дана 25.12.2012. године и ступио је на снагу 8 дана од објављивања.

По дешавању катастрофалних поплава на подручју Републике Српске, нисмо чули никог од душебрижника овог осиромашеног и ојађеног народа, да је поменуо овај закон, Јок!

Наставили су своју суписмену реторичку мантру о ефемерним стварима и продужили са сакупљањем страначких поена, базираних на старој доброј пљувачини.Опет су народу  по ко зна који пут замазане очи, па исти никако не зна, све и да хоће, од кога да тражи одговорност.

Једноставно, треба да се сагледа Закон ( а закони код нас очигледно и нису претјерано битни), да се послуша струка (а стручност је још мање битна) и да се увиди шта је ко на терену урадио. 

 

СЛОВО ЗАКОНА (АКО ТО НЕКОМЕ УОПШТЕ ТРЕБА)!?

Законом о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама јасно је дефинисан систем заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, а то је дјелатност од посебног интереса за РС  (што код нас не значи ништа, јер се стручни људи у органима управе не слушају, а они други квази-стручњаци не раде како им струка налаже, већ слушају страначке и надређене постављенике, који опет  изигравају менаџере).

Субјекти система  заштите и спасавања су МУП РС и Републичка управа цивилне заштите, други републички органи управе и органи јединица локалне самоуправе, привредна друштва и грађани (удружења и сл.). У циљу заштите и спасавања људи и материјалних добара, законом је дефинисано да се спроводи сљедеће:

а)осматрање, обавјештавање и узбуњивање,

б) склањање људи и материјалних добара,

ц) евакуација,

д) збрињавање угрожених и настрадалих,

е) РХБ заштита и противепидемиолошка заштита,

ф) заштита и спасавање од рушевина,

г) заштита и спасавање на води и под водом,

х) заштита и спасавање од поплава,

и) заштита од НУС и мина,

ј) прва медицинска помоћ,

к) заштита и спасавање животиња и
намирница животињског порјекла,

л) асанација терена,

љ) заштита животне
средине,

м) заштита и спасавање у рудницима,

н) заштита биља и биљних
производа и

њ) опште обавезе.

Свашта закон каже, јелда?

Али да не идемо даље у опис, него да видимо шта је то урађено, иако је свима јасно да се нашим системима није могла спријечити ова катастрофа, могла је бити итекако предупријеђена и боље абсорбована.

 

А, НА ТЕРЕНУ ЈАДАЦ

Републички штаб за ванредне ситуације је формиран, али Влада и органи локалне управе требало је да формирају специјализоване јединице заштите и спасавања, које Влада није формирала (специјална јединица полиције то није).

Локални органи самоуправе и њихове јединице су остале потпуна мистерија, јер  су то вјероватно лица за пензију. Све ово је, подсјећамо, дефинисано законом као превентивна активност.Ствари су законом генерално постављене тако да Влада доноси, МУП РС предлаже, а Реп. управа за цивилну заштиту израђује и припрема све послове око заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.  Влада обезбјеђује изградњу и развој система заштите и спасавања тако што доноси Планове, Програме, Процјене ризика (што је дијелом
и урађено, али као стратешки документи су подложни критици, јер су то код нас документи који су мртво слово на папиру и потпуно неупотребљиви), и што је битније обезбјеђује потребна средства у буџету Републике за финансирање послова за заштиту и спасавање.

Која су то средства и гдје се налазе?
Па, рецимо, за опрему Цивилне заштите РС годишње се из буџета  издваја 4,6 милиона КМ, од чега на плате иде 3,6 милиона КМ. У протекле двије године, за набавку постројења и опреме издвојено је свега 70 000КМ, а за ову годину је предвиђено још и мање, свега 60 000КМ. Сада упоредите тих 70 хиљада марака превентиве са штетама које се мјере милијардама.

То је, благо речено, трагикомедија.Општине, односно Градови у буџету планирају и издвајају 2% посебних средстава,  од којих пола иде на превентивне послове, а пола на опремање и обуку структура заштите и спасавања. Гдје су опрема и обучена лица? Народ се пита, а Закон каже: Републичка управа за цивилну заштиту организује и спроводи послове осматрања, обавјештавања и узбуњивања (члан 20). Осматрање, обавјештавање и узбуњивање је откривање, праћење и прикупљање података о свим врстама опасности које могу угрозити људе, животну средину, материјална и културна добра.Народ се пита, а Закон каже: органи јединице локалне самоуправе наређују узбуњивање (члан 22).

Члан 39 Закона каже: Ванредна ситуација проглашава се одмах по сазнању о непосредној опасности од наступања ванредне ситуације.

Дакле, ОДМАХ! Много прије поплаве у Добоју и другим градовима и подручјима, непосредна опасност била је предвидљива због раста нивоа воде ријеке Босне у Сарајеву, а да не говоримо о поплави Маглаја, као и због велике количине падавина у задња два мјесеца. Али, као што рекох, струку нико не слуша. Исти члан каже да се за дио општине или општину проглашава ванредна ситуација ако постоји опасност да ће захватити или је већ захватила дио подручја или цијело подручје општине или града.

Ванредна ситуација за Републику проглашава се ако постоји непосредна опасност која ће захватити или је већ захватила најмањње двије општине или ако општина нема могућност за адекватно поступање у ванредној ситуацији.И сами знате да је ванредна ситуација проглашена након проласка врха поплавног таласа кроз Републику Српску, а не ОДМАХ. Дакле, власти су, осим неспремности и дилетантизма, директно прекршиле ЗАКОН који су изгласали.

МАЛО О ПОВЈЕРЕНИЦИМА

Члан 49 закона каже: Повјереници заштите и спасавања одређују се у насељеним мјестима, у дијелу насељеног мјеста, стамбеним зградама, републичким органима управе, привредним друштвима и др. у којима није формиран штаб за ванредне ситуације.

Ко је од Републичке и локалне власти извршио обуку становника у области заштите и спасавања, а веле да нико није слушао наређења о евакуацији? Каква је обука у основним и средњим школама и да ли постоји програм Министарства просвјете?Надзор над примјеном закона врши МУП РС, а Републичка управа цивилне заштите врши послове инспекцијског надзора организовања и функционисања система заштите и спасавања.

На крају закона се каже да ће Министар (МУП РС) у року од 6 мјесеци од дана ступања на снагу закона донијети укупно: 2 упутства и 8 Правилника. Министар здравља 2 Правилника, а министар просвјете обуку у оквиру основних и средњих школа.Од свих тих Правилника, један, Правилник о узбуњивању и поступању грађана у случају опасности (Службени гласник РС, број 53/13), објављен у службеном гласнику 25.06.2013.године, јасно дефинише: „упозорење на надолазећу опасност“, „непосредну опасност“, „престанак опасности“, „ватрогасна узбуна“.

Овај правилник каже да Републичка управа за цивилну заштиту израђује јединствени плакат са графичким приказом знакова за узбуњивање. Узбуњивање се организује као јединствен систем на нивоу Републике, општине односно Града.

Наведене плакате нисмо у прилици да примијетимо, а дужни су бити у свим зградама, јавним објектима итд.Овдје смо навели само дио закона који нису испоштовани, а гдје је остало, тј. систем заштите од поплава у угроженим подручјима од водотокова, специјалистичка опрема, обучени спасиоци, а да не улазимо у критику плана, програма и процјене ризика, те шта је са осталим непогодама и каква нам је спремност. Одбрана од ванредних ситуација се припрема, одржава и унапређује, стално те је у сваком тренутку спремна,  а код нас су то послови који су небитни и резервисани за неке неупотребљиве и неактивне кадрове.

Јер, можемо нешто градити годинама, али ако то не бранимо, све то може нестати у једном моменту, а нико нам неће дати, јер смо сами неодговорни и понашамо се као да се то неком другом десило.Закон се не проводи, посљедице су катастрофалне, а ми смо још сиромашнији и јаднији. Али  иду избори и сви ћемо заборавити кршење и неспровођење закона,  јер смо изгубљени у нечињењу и неодговорности.

А неодговорност иде прво од оних који владају, па даље до свих оних апаратчика који ћуте и трпе. Дан кад ће се струка слушати још није освануо, јер смо колективно (п)остали друштво дилетаната.

Министре Јовичићу, зашто мијењаш Закон, кад ни први није испоштован? Ко нам гарантује да ће било које слово новог Закона бити примијењено у пракси?

Ко ће одговарати за неспровођење и кршење закона?

Нико, наравно!Закон можете погледати на страници Народне скупштине РС у  ПДФ  формату.
 
Извор: БУКА