Буђење људске солидарности у невољи

Катастрофалне поплаве које су унесрећиле на хиљаде људи којима је вода отгрла хљеб из руку, однијела кров над главом није могла да уништи солидарност међу људима.

Људскост, хуманост се пробудила и снажно одупријела несрећи. Искуства волонтера, спасилаца су препуна трагичних слика.

"То су језиве сцене. Извлачио сам скоро шлогиране људе који су требали хитну медицинску његу. Наилазили смо на људе који скоро да нису били обучени, који су живјели у приземним кућама, који су били модри од воде и у полуживом стању, покривали их декама, извлачили напоље, достављали помоћ", прича Мирослав Беновић, члан Ронилачког клуба "Наутилус" из Бијељине.

"С једне стране имамо оне који неће да изађу и с друге стране имамо оне који би да изађу, али се плаше. Била је породица са дјететом од четири мјесеца. Отац и мајка дјетета се нису плашили, али бака је била престрављена да уопште уђе у чамац, а камоли да се сад тај чамац отисне од куће. Увијек је ситуација напета", каже Мирослав Прица, члан Ронилачког клуба "Пантери" из Бијељине.  

Веома је било тешко извршити евакуацију становништва у селима која још нису потопљена, јер нису били свјесни несреће која им пријети.

"Такав случај је нарочито био изражен у Велином Селу, Јелазу, Бордцу, Балатуну,...а велики плавни талас је незаустављиво ишао према њима", прича Горан Максимовић из Јединице за спашавање на води.

У прихватним центрима је не само хуманитарна, већ и психолошка помоћ била од великог значаја.

"Требало је обезбједити три оброка, одјећу за ове несретне руке који су у једном дану остали без ичега. Овим људима треба рука подршке, загрљај да знају да у овој муци нису сами", причају активисти Црвеног крста и волонтери.

(БН ТВ)