Постајемо ли друштво које пати од несанице?

КОЛИКО је сан важан јасно је већ после једне непроспаване ноћи. Свима је потребно најмање од седам до осам сати сна да би могли да функционишу нормално.

Здравље 27.05.2014 | 11:42

Али према прошлогодишњем „Галуповом“ истраживању, веома мало људи поштује те препоруке - 35,3 одсто људи у просеку спава мање од седам сати, у Америци чак 41 одсто. Постајемо друштво бесаних - пре шездесетак година само 14 процената одраслих признавало је да им фали ноћног одмора.

Према америчком Центру за контролу болести, данас у свету имамо праву епидемију неспавања, која оставља многобројне последице по психичко и физичко здравље и кондицију људи.

Лекари упозоравају да недостатак сна не може да се надокнади тако што ћемо следеће ноћи одспавати довољно. И после само једне ноћи лошег сна трпи свакодневни живот, јер неиспавани и „гроги“ нисмо ни близу корисни и ефикасни као када смо одморни. Нарочито је опасно ако је премало сна хронична појава, а не повремени „инцидент“.

Готово 40 одсто људи у истраживањима о сну признало је да бар једном месечно заспи током дана, иако то нису планирали. Ускраћивања сна, нарочито дуготрајно, може да проузрокује повреде, несреће, саобраћајне несреће, смањи интелигенцију, утиче лоше на меморију и допринесе погоршању депресије и гојазности.

Испитивање 10.000 одраслих особа старих између 32 и 49 година показало је да они који спавају мање од седам сати у просеку, имају значајније већи ризик од гојазности. И не само то, истраживање објављено у марту у научном часопису „Журнал неуронауке“ имало је изненађујуће резултате у вези са неспавањем. Продужена будност значајно је оштетила део можданих ћелија задужен за будност и предострожност. Сада имамо доказе како губитак сна води ка непроменљивим оштећењима, преноси ауторка студије Сигрид Весеј, са Универзитета Пенсилванија.

Тренд касног ноћног одласка на починак и раног устајања је темпирана бомба, тврде научници са Универзитета Ваврик, који су доказали повезаност недостатка сна са поремећајима који резултирају прераном смрћу.

Хронични недостатак сна изазива прави куцршлус у телу, повећано се стварају хормони и хемикалије које повећавају ризик како од срчаних болести, тако и од шлога, дијабетеса, гојазности, наводи др професор Франческо Капућио, коаутор извештаја објављеног у Европском часопису о срцу. До података су дошли на основу дугогодишњег истраживања и праћења 470.000 учесника из осам земаља.

- Ако дуготрајно спавате мање од шест сати током ноћи, имате чак за 48 одсто већу шансу да умрете од срчаних болести, и 15 одсто већи ризик да вас задеси шлог - наводи др Капућио. - Свакодневни живот захтева од нас да у дан стрпамо много више обавеза него што реално може. Борба за баланс посла и слободног времена код многих се завршава тако што одустајемо од драгоцених сати сна да бисмо осигурали да ћемо урадити све што се очекује од нас.

Иако је овај тренд неспавања и лошег сна приметан већ годинама, научници тек сада увиђају колике здравствене последице неспавање може да остави. Тек недавно је утврђена веза између депресије и неспавања, иако се одавно зна да се за расположење и сан користе исти неуротрансмитери, наводи „Вашингтон пост“. Али, и даље је тешко раздвојити да ли је неко заиста у депресији или му само очајнички треба сан.

У спавању свакако треба наћи меру, јер ни превише сна није добро, тако да се одраслима не препоручује да спвају више од девет сати одједном. То чак може да буде и симптом болести попут кардиоваскуларне. Уз превише спољних надражаја, попут телевизије и интернета, цивилизације окупиране послом и новчаним бригама, веома мали број људи спава превише, а испостави се да су то врло често особе које имају неки од поремећаја спавања.

БЕБАМА ТРЕБА 16 САТИ СПАВАЊА

ПРЕПОРУКЕ о дужини сна не могу да буду исте за све, јер наше потребе за спавањем варирају зависно од узраста, и током времена. Свако мора да пронађе „магични број“ сати који му је довољан да се одмори.

Према таблицама препоручене дужине сна, новорођенче треба да спава од 16 до 18 сати дневно, предшколац од 11 до 12 сати. Школској деци обично је довољно 10 сати сна, средњошколцима девет, а одраслима седам до осам часова ноћног одмора. Забрињавају подаци који показују да само 30 одсто средњошколаца спава најмање осам сати.