Препознајте симптоме заразних болести

Након што се вода повукла са поплављених подручја у БиХ, долази низ нових проблема, а једна од највећих опасности јесте појава заразних болести.

Босна и Херцеговина 24.05.2014 | 10:18

Оштећења бројних водоводних објеката проузроковала су загађење воде. Такође, на подручјима гдје се вода повукла остао је плавни материјал и муљ, који озбиљно пријети становништву цријевним обољењима.

Могуће су појаве и тежих заразних болести као што су хепатитис А или трбушни тифус. У неким градовима попут Тузле и Зенице већ се појавио свраб међу евакуисаним грађанима, али, срећом, на вријеме су изоловани и адекватно лијечени.

Како би биле избјегнуте ове заразне инфекције, из Института за јавно здравство Републике Српске поручују да се мора пазити одакле се узима вода за пиће, а воће, поврће и друге намирнице треба опрати прије конзумирања. Такође савјетују редовно прање руку, а простор захваћен поплавама треба да се очисти, осуши и дезинфикује.

За угрожено становништво најбитније је да препозна прве симптоме ових заразних инфекција, како би на вријеме били излијечени.

ВАШКЕ: Једна од заразних инфекција која би могла захватити наше становништво јесу вашке. Први симптоми вашки су ситне мале гњиде у коси, свраб и чешање главе.

Уклањање вашки започиње специјалним антипедикулозним шампонима који уклањају само живе организме и због тога је након прања косе потребно механички, упорним чешљањем уским чешљићем, уклонити све гњиде које су се закачиле за власи. Третман шампоном се понавља за седам дана, а у међувремену је важно да се свакодневно прегледавате, посебно потиљак, дио око сљепоочница и иза ушију, и чешљате да би се уклониле и најупорније гњиде.

ДИЗЕНТЕРИЈА: Срдобоља, односно дизентерија је обољење слузокоже дебелог цријева, праћено честим крвавослузавим столицама, напонима при вршењу нужде и општим поремећајем здравља. Први знаци дизентерије су општа малаксалост и брзи замор, лако повећање температуре, осјећај непријатности у стомаку, крчање у цријевима, те све чешће столице праћене боловима. Упоредо иде и погоршање општег стања. Болесник је исцијеђен, ослабио, стално би пио воду, не једе му се, очи су му упале, језик је бијел, обложен и сув.

ЖУТИЦА: Има неколико врста хепатитиса, али у овако ванредној ситуацији највјероватнији је хепатитис А, односно "болест прљавих руку". Иако су и други хепатитиси заразне жутице, ова врста болести се лако закачи и шири, посебно међу дјецом и младима. Одрасли, старији од 30 година, ријетко оболијевају, као и стари. Болест почиње замором, боловима у мишићима и зглобовима, затим слиједи мучнина и лош апетит, а већина људи добије повишену температуру. Пролив се често јавља. Жутица се не мора видјети, нарочито код млађе дјеце, али пажљиви родитељи могу примијетити тамну боју мокраће.

ШУГА: Ова паразитарна болест се преноси директним, дужим контактом с кожом болесника или путем постељине или одјеће. Особе које имају шугу обично прво осјећају свраб између прстију, по трбуху, око зглобова. Свраб се појачава кад је топло и након туширања. Шуга се обично јавља симетрично и појављују се црвенкасти ситни чворићи који изгледају као бубуљице. На глави и лицу нема промјена на кожи јер паразитима не одговарају лојне жлијезде које се ту налазе.

РЕСПИРАТОРНЕ И ЦРИЈЕВНЕ ИНФЕКЦИЈЕ: У случају симптома сличних прехлади или грипу никако се не лијечите на своју руку, већ се обавезно јавите свом љекару. Проблеми са горњим дисајним путевима или плућима могу настати као посљедица удисања штетних материја из околине, али и због присуства буђи или бактерија у још влажној кући.

КОМАРЦИ: Температура која из дана у дан расте веома је погодна за убрзано размножавање комараца и других инсеката који преносе заразне болести.

"У овом периоду кад се вода повукла су најпогоднији услови за њихово размножавање", рекли су из Пољопривредног института Републике Српске.

Како истичу, постоје велике могућности и од појаве зараза јер штакори, змије и сви гмизавци које је поплава задесила сада су избачени на површину.

Владимир Шушњар, директор "Еко-бела" из Бањалуке, каже како је након поплава нормална појава комараца, којих је у поплављеним бањалучким насељима било у великим количинама.

"Већ смо урадили дезинсекцију свих угрожених подручја у нашем граду и сада смо сигурни око двије седмице", истиче Шушњар. Како каже, и на подручју читавог региона, поред санације терена, сада ће да раде велику акцију сузбијања комараца.

"Ја предлажем да се на свим мјестима која су погођена овим поплавама што прије треба радити на сузбијању комараца, да се то што прије искоријени", додаје он.

ЗАПАДНИ НИЛ: Такође, из Института за јавно здравство Републике Српске наглашавају да највећа опасност долази од зараза које преносе инсекти, па је могућа и грозница Западног Нила.

ЗМИЈЕ: Након катастрофалних поплава које су погодиле БиХ, и змије су силом прилика морале изаћи из рупа и камењара на копно, али стручњаци тврде да опасност од њих не постоји.

Како кажу, змије на нашим подручјима нису опасне и отровне, односно на поплављеним подручјима најчешће се срећу смукови и бјелоушке. Иако могу да нарасту до два метра, потпуно су безопасне. Истиче да нам много већа опасност долази од глодара, који су махом храна за змије. На простору БиХ постоје отровне змије попут шарке и поскока, али се ријетко дешава да неко умре од њихових уједа. Ипак, грађани морају бити опрезни јер су поскоци због киша вјероватно сишли у насеља. Отровне змије се могу препознати по истакнутим шарама на леђима, тачније дуж смеђих или сивих леђа имају тамну цик-цак шару. Шарке могу бити потпуно црне.

"Змије не би требало убијати јер су оне прави савезници људима у борби против пацова, који су на сваком кораку након тешких поплава", казао је Александар Симовић, стручњак за змије са Биолошког факултета у Београду.

Истиче да је нормално да се људи боје змија, али ипак упозорава све грађане да их не убијају, већ да их пусте да иду својим путем јер им могу, након ових поплава, много помоћи.

Уништено 250 тона лешева животиња

Готово 250 тона угинулих животиња, страдалих у поплавама у Републици Српској, до сада је нешкодљиво уништено на депонијама у поплављеним подручјима или је одвезено у спалионицу у Инђију.

Радмила Чојо, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, рекла је да је тренутна епидемиолошка ситуација повољна, те да нема пријаве заразних болести у поплављеним подручјима.

Нема епидемије у БиХ

Русмир Медиховић, федерални министар здравства, казао је да на основу најновијих информација с терена у БиХ нема никаквих назнака појаве епидемије. У подручјима у којима дозвољава ситуација након механичког чишћења врши се дезинфекција, након чега иде дезинсекција и дератизација.

Посавини пријети зараза

Фахрудин Солак, начелник Федералног штаба Цивилне заштите, изјавио је да на поплављеним подручјима Посавског кантона пријети велика опасност од зараза и епидемија јер су усљед природне катастрофе угинули десетине хиљада грла стоке, укључујући у то и фарме перади.