Путин слуша цио Балкан

Москва је мудро сачувала своје шпијунске мреже широм Европе. Руска служба је довољно снажно присутна у Републици Српској па без проблема може разним техничким, али и теренским облицима дјеловања да дозна значајан број осјетљивих информација.

Некадашњи Совјетски Савез и његови сателити имали су изузетно квалитетне обавјештајне службе, у шта се може увјерити и сваки читалац класика Џона ле Кареа под називом "Дечко, дама, краљ шпијун".

Да је о исходу хладног рата одлучивала шпијунажа, а не фармерке, Коца-кола и највећи блеф Роналда Регана - програм Ратови звезда, Берлински зид још данас не би пао.

Ако се, пак, одмакнемо од фикције, опет се долази до истог закључка: Бугари су кишобраном убили свог дисидента Георгија Маркова усред Лондона, а Ким Филби био је агент КГБ-а и можда би чак постао шеф британске тајне службе да није морао да побегне у СССР!

Москва је мудро сачувала своје шпијунске мреже широм Европе, иако је део обавештајаца слиједио пут источноевропских колега који су своје услуге понудили организованом криминалу и тако се збринули.

Ипак, док је мрежа на Западу и у бившим државама лагера које су "уживале" Брежњевљев "ограничени суверенитет" сачувана, Москва је једноставно занемарила своје бивше републике.

И онда им се - и то Владимиру Путину, припаднику КГБ-а који постаје председник, 2004. догодила Наранџаста револуција у Украјини, пише Јутарњи лист!

Она је била знак за аларм и ФСБ (бивши КГБ) почиње да се реорганизује како би појачао своје активности од Балтика до Кавказа и Средње Азије.

Али, како шпијуни брзо уче, тако су и у ФСБ-у схватили да су најбољи алат за деловање невладине организације за заштиту нечега, од људских до права мањина или фолклорних група.

Путин ће убрзо онемогућити деловање свих таквих "страних агентура", јер према закону морају таква међународна удружења називати у Русији, али зато успоставља Русотрудничество, организацију која под окриљем Министарства спољних послова брине за руско становништво у бившим совјетским републикама.

Упутства стижу преко амбасада у тим земљама, а челници локалних огранака редовно путују у Москву како би разговарали - добили упуте.

Ћелије те организације, како наводи угледни недељник Тајм, стварају мрежу која се с русофоног становништа шири и на друге занимљиве особе па је Литванија више пута приметила блиске везе неких својих пословних људи с организацијом.

Када би им, пак, власти приступиле, ти би људи престали с контактима у Литванији, али би након тога почели учестало да путују у Русију.

Затим се ту појављује и Изборски клуб, организација која има задатак шири руске идеје у суседству. Њени су чланови 12. фебруара ове године објавили меморандум "Сачувајмо Украјину".

Дјелују ли овакве шпијунске организације и на Балкану? Загреб је успоставио снажне обавештајне односе с Вашингтоном те више-мање свим тајним службама земаља чланица НАТО-а, а и политички и економски је остао непријатељски расположен према Москви.

Али, Москва не брине превише: довољно је снажно присутна у Републици Српској па без проблема може разним техничким, али и теренским облицима деловања дознати значајан број осетљивих информација, пише загребачки Јутарњи лист. Сасвим је јасно да ни збивања на истоку Украјине нису покренута сама од себе.

Када, пак, знамо да је на страни привремене владе у Кијеву западна агентура - није случајно Џон Бренан, шеф ЦИА, пре месец дана био у посети - тада постаје јасно да се у Украјини тренутно води рат, што истичу многи, али засад још увек обавештајни.

Предност је Русије у томе што има људе на терену, развијену мрежу и јако пуно искуства.

Украјина, која ипак мора сама да одради већину посла, ту каска, али, како кажу на Западу, брзо учи.

Исход овог рата увелико ће дефинисати расплет украјинске кризе. Какав год он био, сасвим је јасно да ће шпијуни тамо даље вршљати те да ће, ако остваре још који успех, појачати своје активности и у другим републикама Совјетског Савеза.