Крпљење буџетских рупа новим кредитима

Будући да је већ извјесно да БиХ није испунила услов за наредну траншу кредита ММФ-а, ентитети разматрају могућност попуњавања недостајућих средстава у буџетима.

Република Српска 08.05.2014 | 23:04

Република Српска одлучила се задужити код комерцијалних банака упркос високим каматама, а Федерација, како каже премијер Нермин Никшић, мора резати буџет бројним корисницима.

Како је изборна година, пензионери и инвалиди неће осјетити рестрикције, али су зато упитне плате запосленима у јавном сектору.

Аналитичари, с друге стране, опет понављају политичарима:“Вријеме је да се протегнете колико је јорган дуг.“
 
Влада РС већ се задужила код комерцијалних банака како не би дошла у ситуацију да у изборној години грађани тог ентитета не могу добити плате и мировине, упркос критикама економиста да је то најнеповољнији начин попуњавања буџета. 

„Сви економски параметри говоре да се ништа друго не подузима да се поправи економски и социјални статус грађана и привреде РС-а, осим што се поново задужују. А очито да то пуно не брине Владу РС-а. Њима је само важно да прегурају до избора", констатује економиста Дамир Миљевић.

Најновији план Владе РС је кредитно задужење од Русије у износу од 500 милиона долара. Премијерка РС Жељка Цвијановић каже да је овај кредит бољи од кредита ММФ-а не наводећи услове под којима ће се задужити, нити план утрошка тог новца:
 
„Добија средства којима може редовно да исфинансира све своје обавезе, може да сервисира и свој дуг. Оно што је јако важно и по чему се тај кредит разликује од неког другог аранжмана јесте да ту нема никаквих политичких условљавања, дакле нема никаквих посебних условљавања, нема никаквих закона који се вама испостављају као обавеза", тврди премијерка.

Аналитичари упозоравају да је рјешавање ситуације настале отказивањем нове транше кредита од ММФ-а само гашење пожара. 

„Сви знају мање-више колико имају реалних средстава која ће им доћи. И само на тај начин можемо распоређивати буџет. Заиста бисмо морали да станемо на земљу и да погледамо наше реалне могућности су такве - ако смо ми замислили пет, а прилив је четири, хајде да видимо шта да урадимо поводом тога и да ускладимо прилив са планирањем, а не да планирамо онако како мислимо да треба, а кад дође на наплату, да дижемо од некога кредит", оцјењује економиста Милош Тодоровић.

Сличног је мишљења и економиста Светлана Ценић:
 
„Мора се ставити мораториј на задуживање код комерцијалних банака. Шта значи стално задуживање код комерцијалних банака кад каматна стопа је већа, то истискује приватна улагања. И зато нам се дешава ово што нам се дешава - нема расхода мимо прихода. Не може се трошити више него што се има. Буџет је закон, он се мора поштовати онако како је донијет, мијења се само у истој процедури. Тако долазимо до правне државе - и мање ће се красти", сматра Светлана Ценић.

Федерација БиХ остала је без 150 милиона еура од ММФ-а и 23 милиона која је требала добити од Свјетске банке. Како је овај новац био укалскулисан у буџет, доведене су у питање исплате буџетским корисницима.
 
Федерални премијер Нермин Никшић најавио је да ће Влада ФБиХ морати направити ребаланс:
 
„Суочени смо са два избора: можемо направити ребаланс, или можемо се повући из Федералне владе. Повлачење из Федералне владе је кукавичлук јер је четири, пет мјесеци до избора и то би био хаос. Ми ћемо тражити начин како ћемо ријешити дубиозу коју имамо у буџету, нама предстоји ребаланс да осигурамо средства, без којих смо остали од ММФ-а, на неки други начин", рекао је Никшић

Влада ФБиХ разматра неколико могућности како би спасила буџет. Федерални министар финансија Анте Крајина наводи неке:
 
„Има алтернативних извора средстава, а то би требао бити дио акумулиране, нераспоређене добити од јавних подузећа којима је Влада власник, а затим један други дио кроз издавање вриједносних дужничких папира кроз краткорочне и дугорочне, значи кроз европске записе и кроз обвезнице.“   
 
Новац за пензиони и инвалидски фонд је обезбијеђен, каже Крајина, али ће плате упосленима у јавној управи каснити:
 
„Што се тиче наше обвезе према Мировинском фонду, ми смо извршили своју обвезу. Што се тиче исплате ратних и нератних инвалиднина, није упитно, и оне ће ићи", навео је министар.

А економиста Вјекослав Домљан напомиње да је БиХ насукан брод и да је крајње вријеме да се владајуће структуре уозбиље и подузму конкретне кораке за опоравак бх. економије:
 
„Треба, прије свега, ослободити се дијела терета и сигурног морнара, а онда треба уравнотежити брод и треба један добар тегљач да га извуче након што се успе гориво. Отприлике таква је ситуација са БиХ. Дакле, треба смањити све јавне расходе, треба смањити порезе и доприносе на рад, а повећати порезе на потрошњу и на имовину. Јер темељно економско начело је да се опорезује не кад се даје друштву него кад се узима од друштва, дакле, не опорезивати сластичара него опорезивати онога који једе колаче“, каже Вјекослав Домљан.