Ратном инвалиду не признају ратне ране!?

Да актуелна власт нема слуха за обичне, мале људе, најбоље показује случај РВИ инвалида Мирослава Миловановића из Брчког.

Он се саминицијативно одрекао једног  рањавања у корист другог. Одриче се рањавања у руку, јер власт призна само то рањавање, а не и рањавање у лијеви бок, због кога је, овај инвалид посљедње
три године у колицима. Зато је симболично  исцјепао увјерење о рањавању у руку.

У ресорном министарству тврде да ће испоштовати све одредбе раније обећане ревизије инвалидитета.

Мирослав Миловановић се одриче рањавања у руку у корист рањавања  у лијеви бок. Одриче се руке, којом гура инвалидска колица. Љекари  су утврдили да та рука има већи степен инвалидности од рањавања у десни бок и дијела распраскавајућег метка који се још увијек налази у Миловановићу, због кога је посљедње три године у колицима.

Из ресорног министарства, премда је нерадни дан одговарају да све што је договорено, то ће бити и испоштовано.  Посљедице оба рањавања ће се испитати, као и треће које се десило много касније након што су престала ратна дејства у БиХ и под сумњивим околностима.

Миловановић  каже да је његово пуштање кући из Клиничког центра одгођено, али не зна зашто. Не зна ни зашто му, како тврди, упорно одбијају признати рањавање у лијеви бок, док га љекари у Тузли признају. Ни он, а ни бивши саборци не знају зашто, иако, како наводи, сви знају како је рањен.

Једина мјесечна примања трочлана породица Миловановића има од надокнаде за туђу његу и помоћ у износу од 60 марака. Живи од помоћи родбине и пријатеља. Ако  надлежни и даље буду инсистирали на инвалидитету кога се Миловановић добровољно одрекао, не преостаје му ништа друго него да се након изласка из болнице врати у парк  „Младен Стојановић“ и настави са протестом.


БН ТВ