Перо Симић: Човјек који је уништио Додика

Перо Симић, савјетник за медије Милорада Додика, најјача је карта опозиције у Палати предсједника.

Република Српска 29.04.2014 | 15:19

Симић је својим рушилачким радом успио да Додика окруни до мјере да је веома извјесно да ће лидер Савеза независних социјалдемократа да изгуби наредне изборе. И то на свим нивоима.

Болесно амбициозан, осветољубив, фрустриран и тешко искомплексиран чињеницом да га нико не узима за озбиљно, Симић је подмуклим средствима и подземним радом покушао да се обрачуна са свима онима
које сматра узроцима свог ниског статуса. Истовремено, ласкањем и полтронисањем Додику, успио је да се задржи у његовој близини, што користи за склапање малих прљавих послова, од којих има личну корист.

Епилог Симићевог рушилачког рада јесте брутални насртај Додика на БН ТВ, што је имало тешке последице по рејтинг лидера СНСД-а.

Додик је са БНТВ дуги низ година имао коректне односе, што је Симићу био колац у оку, јер није могао да контролише програм те куће. Штавише, он БНТВ-у није могао прићи ни „на километар“, што комплексаша његовог калибра (огромног), фрустрира до мјере да је спреман „заклати крдо волова због киле меса“. Симићева „кила меса“ у овом случају је био примитивни и дивљачки насртај Додика на Владу Тришића.

Узалуд сада Додик покушава да изглади тај сукоб, узалуд шаље емисаре и нуди договоре (чак и у манастирима), узалуд због немоћи да ствари промијени изнова насрће на БН ТВ и њене новинаре...; ствари су у тој кући за њега запечаћене. И то захваљујући Симићу и његовим лажима, прљавом и подземном раду против БНТВ и разним другим активностима, које се никако не би могле окарактерисати законитим.

Симић не подноси Тришића, јер је власник БН ТВ успјешан и створио је изузетно значајан медиј у регионалним оквирима. Његови насртаји на Тришића нису од јуче, већ трају више од двадесет година и у
те двије деценије Симић је једино брао неуспјехе - што је више ударао по Тришићу, то је овај бивао успјешнији.

На крају је Симић највише, а Богами и најуспјешније, одвалио по Додику, чији рејтинг је у критичној фази
слободног пада - остало је још неколико тренутака прије него што се разлупа о црну земљу.

Симић је нетрпељивост исказивао и према Драгану Давидовићу, бившем директору РТРС-а, који је био највјернији апологета Милорада Додика и особа која је понајвише допринијела успјесима СНСД-а протеклих година. Давидовић јесте уништио Јавни сервис, али је, на том згаришту, изникао снажан и моћан СНСД, што је на изборима 2006. и 2010. помео све политичке противнике.

Давидовић није слушао Симића, а и што би, јер је он од тог полуписменог искомплексираног провинцијалца направио полуновинара. Захваљући простору који му је Давидовић дао на РТРС-у, Симић је и доспио у Додиков кабинет. Одакле је ударио на Давидовића и успио да га смијени.

Довео је Рајка Радовановића, који је по Симићевим упутствима водио РТРС и на челу Јавног сервиса се задржао свега шест мјесеци.

Најурен је тако брзо да није стигао ни ствари да понесе, а на његово мјесто је именован Драшко Милиновић. И против њега је свим силама био Симић, јер су се сукобили у Додиковој палати, у вријеме док је Милиновић био шеф кабинета. Међутим, остао је кратких рукава.

Симићев рушилачки рад огромних је размјера, јер је против Додика окренуо и бројне режимске новинаре.

Није Симић хтио овладати РТРС-ом само из „информативних“ разлога, већ и због контроле маркетинга. То је веома уносна пословна грана РТРС-а, посебно у изборној години, када се огромне паре са страначких рачуна слијевају у Јавни сервис. Онај ко контролише тај сегмент, може зарадити жестоке паре, јер попусти на секунду рекламног простора иду и до 90 посто.

Доласком Милиновића на чело РТРС-а, Симић је испао из свих комбинација са маркетингом.

Симићев дебакл са РТРС-ом јавни је доказ о како неспособном дунђеру се ради, а општепознато је да овај велики полтрон и комплексаш није и веллики финансијски играч: за сићу сређује брзу исплату подстицаја и мање кредите и то искључиво за пољопривреднике из Семберије.

Конректнију цифру (педесетак хиљада КМ), Симић је зарадио на кампањи „Република Српска на добром путу“. Ријеч је о серији трибина, организованих током 2011. године, на којима је говорио само Додик.

И овај пројекат показао је сву Симићеву некреативност и неспособност, јер је ријеч о плагијату кампање покојног премијера Зорана Ђинђића „Србија на добром путу“, уприличене након прве године његове владавине.

Симић је потрчко Емира Кустурице, којег је, у вријеме док је покушавао бити новинар, окарактерисао као
„политичког далтонисту“.

Кустурица, којег сви морају на његово инсиситарње ословљавати са „професор“, искључиво комуницира са
Додиком, а никада са челницима осталих институција.

Ту му је на располагању Симић, који камчи паре за Кустуричин пројекат, тако што иде од институције до
институције и саопштава да је „професор договорио са Шефом...“. Након сваког успјешно обављеног посла, „професор“ му нешто ситно и баци...

Симић има још два медијска упоришта -  агенцију Срна и Еуроблиц, који уређује новинарска мрцина Анђелко Козомара, али та два канализациона одвода већ дуго нико озбиљан не сматра медијима. (наставиће се)

СлободанВасковицБлог