"Жељезнице РС" без папира за 90 одсто парцела

"Жељезнице РС", које располажу бројним парцелама у Српској, власништво над земљиштем могу доказати за само десет одсто имовине, од више од 13 милиона метара квадратних које користе.

"То је општи проблем не само 'Жељезница РС', јер таквих случајева има и у "Електропривреди", 'Шумама' итд. Високи представник ван снаге је ставио закон о државној имовини у Републици Српској и онда су настали проблеми. Готово сви имају право располагања, али се не могу уписати као власници", рекао је Слободан Радуљ, правобранилац Републике Српске.

Он наглашава да се ради о системском проблему и да је готово немогуће рећи о коликом земљишту се ради те да ће доста времена проћи док се јавна предузећа не упишу као стварни власници земљишта широм Српске.

"Документација о тим земљиштима налази се широм бивше Југославије. Што се тиче 'Жељезница', већина документације о власништву над непокретностима је у некадашњем ЖП у Сарајеву", нагласио је Радуљ.

Када су у питању "Жељезнице РС", оне располажу и управљају са око 13 милиона метара квадратних земљишта, али само око милион је "покривено" јасном документацијом у смислу права власништва.

Вриједност овог земљишта процијењена је на око 154 милиона КМ и уредно је уписана као вриједност предузећа, међутим, практично "Жељезнице РС" нису власници те имовине, јер не посједују документацију за то.

Без овог земљишта, са кумулативним губитком од више од 200 милиона КМ, "Жељезнице РС" су зреле за ликвидацију.

"Све то земљиште је процијењено и уписано кроз вриједност од 154 милиона КМ, што повећава капитал Друштва, а јасно је да то не може бити", рекао је Душко Шњегота, главни ревизор Републике Српске.

Ради се о земљишту у готово свим градовима у РС кроз која пролази пруга, али и о великим атрактивним површинама на периферији великих градова које су у претходном периоду већ биле предмет неких малверзација.

"Тешко ћемо то укњижити на себе, с обзиром на то да немамо посједовне листове, земљишно-књижне изватке из грунтовних књига, а то је основа за укњижење. Битно је прво евидентирати то земљиште са којима 'Жељезнице РС' управљају.Тренутно располажемо са документацијом за само око десет одсто укупне имовине", казао је Драган Савановић, генерални директор "Жељезница РС".

Он наглашава да су "Жељезнице РС" у књиговодство уписале сву имовину са којом управљају и која је наслијеђена од некадашњих жељезничких предузећа из Сарајева, Загреба и Београда.

"Ми са том земљом управљамо, одржавамо је, али Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове то није довољно да утврди стварно право и то укњижи на нас. Без Владе РС, Правобранилаштва, локалне самоуправе тешко ће тај проблем бити ријешен и сумњам да ће то бити ускоро", рекао је Савановић.

У Правобранилаштву РС кажу да би Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове требало да посједује документацију о којем земљишту се ради, ко и какво право полаже на то земљиште.

Слична ситуација је и са осталим великим системима у Републици Српској, а заједничко је да ту земљу којом управљају нормално искориштавају без обзира на то што немају право власништва над њом.

"Немамо проблема да нам неко тражи то земљиште или оспорава посједовање тог земљишта и сви, почев од институција до мјештана неког мјеста, знају да је то наша земља, али, са друге стране, ми практично нисмо њени власници, јер не можемо се тако уписати у земљишне књиге", додао је Савановић.

Због непостојања документације којом би правно доказали власништво над парцелама, непокретностима и имовином, јавна предузећа из РС, али из БиХ, остала су без значајне имовине у иностранству.