Козарић:Кредитима се финансира превелики државни апарат у БиХ

Највећи проблем БиХ је велика јавна потрошња због превеликог државног апарата која ствара буџетски дефицит, а који се затим финансира кредитима Међународног монетарног фонда /ММФ/, умјесто да се ти кредити користе за инвестиције, сматра гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић.

Република Српска 19.09.2012 | 16:57 Највећи проблем БиХ је велика јавна потрошња због превеликог државног апарата која ствара буџетски дефицит, а који се затим финансира кредитима Међународног монетарног фонда /ММФ/, умјесто да се ти кредити користе за инвестиције, сматра гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић."Буџетски дефицит у БиХ је 3,5 одсто и то је проблем свих земаља у региону, а један од разлога је јавна потрошња, гдје је БиХ на првом мјесту. јер 49,4 одсто буџета одлази на јавну потрошњу због великог државног апарата", рекао је Козарић на Менаџмент форуму југоисточне Европе који се данас и сутра одржава у Београду. Говорећи о јавном дугу, он је навео да је присутан његов пораст и да он сада износи 34 одсто БДП-а, али да је то испод границе од 60 одсто, који су неке презадужене земље ЕУ прешле, као што су Грчка и Шпанија. "Овај ниво јавног дуга може се поправити растом БДП-а и није проблем што је БиХ у посљедње двије године повећала јавни дуг за милијарду евра, али је проблем што је то потрошено у сервисирање буџетског дефицита, а не у инвестирање", рекао је Козарић. Гувернер Централне банке БиХ навео је да је БиХ завршила прошлу годину са растом БДП од 1,6 одсто, да је ове године планиран раст од 0,6 одсто, док је стопа раста индустријске производње била око 5,6 одсто, а инфлација 3,1 одсто колика се очекује и ове године, те да су ти проблеми заједнички за цијели регион. Он је подсјетио да БиХ нема приступ европским фондовима за помоћ, већ једино склапа аранжмане са ММФ-ом, а сљедећи, од 400 милона евра, требало би да буде реализован до краја године, "што ће довести до затварања буџетског дефицита". Као један од проблема, он је навео да је 84,3 одсто финансијског капитала у страном власништву и да монетарне власти немају утицај на финансијске одлуке, што уноси системски ризик, а као највећи проблем истакао је незапосленост. „Стопа незапослености је 28 одсто и по мени је то највећи проблем како отворити нова радна мјеста, јавне радове, мотивисати приватни сектор да упошљава. Власт треба да створи оквир да помогне онима који сада, у вријеме кризе, запошљавају“, рекао је Козарић. Он је навео да земље региона имају исти потенцијал, да је од заједничког интереса регионална сарадња, која би се огледала и у заједничком наступу на трећим тржиштима. Козарић је подсјетио да земље региона имају највећу међусобну трговинску размјену, а да су највећи партнери БиХ, Хрватска и Србија, те да је вријеме да у региону приоритет буде економија, а не политика. „Ми се морамо окренути себи, заштити домаћи сектор. Користимо свега 36 одсто водених потенцијала и увозимо храну у вриједности 500 милијарди евра годишње, јер немамао економски патриотизам, да се препозна домаће и да новац остаје у земљи“, рекао је Козарић. У оквиру Менаџмент форума југоисточне Европе одржавају се пленарне сједнице на којима ће учесници разговарати о новим стратегијама конкурентности, начинима да се побиједи тренутна економска криза, као и о употреби транслационе науке и технолошких платформи. Осим сједница, одржавају се и панели о темама енергетике, информационих и комуникационих технологија, брзорастућих компанија.