Балканском рутом у ЕУ стигне 65 тона дроге

Земље југоисточне Европе, укључујући и БиХ, Македонију и Србију, из године у годину биљеже све мањи успјех у борби против трговине дрогом, запљењујући све мање количине хероина, иако је балканска рута
кључна карика у транспорту ове дроге из Авганистана до централне и  западне Европе.

Свијет 25.04.2012 | 09:38

Ово стоји у извјештају Канцеларије за дрогу и криминал Уједињених  нација (УНОДЦ у којем се наводи да је промет балканском рутом, којом се  годишње пренесе између 60 и 65 тона хероина, а чија су крајња
дестинација западноевропске земље, "тежак" на стотине милиона евра.

Према подацима из извјештаја УН, у 2012. години заплијењено је укупно близу једне трећине од свих пошиљки хероина чија је крајња дестинација била западноевропско тржиште, што је озбиљан удар кријумчарима будући
да су изгубили стотине милиона евра чистог профита од продаје дроге, што им је и смањило моћ за организацију и спровођење даљих криминалних  операција.

Према детаљима извјештаја види се да је у 2012. години Турска  заплијенила највеће количине хероина, 13,2 тоне, као и да су земље ЕУ које су крајња дестинација успјеле да пресијеку на десетине канала и да
заплијене још пет тона хероина, док је у свим земљама југоисточне Европе заплијењено укупно мање од једне тоне хероина, што је најмања количина у посљедњих десет година.

Највећи проблем у шверцу кокаина, према извјештају УН, представљају везе јужноамеричких произвођача са
балканским криминалцима, који се јављају као једни од најкрупнијих дистрибутера кокаина у западноевропским земљама.