Мислили сте да је наша инфлација највећа?

На листи земаља по питању инфлације нашле су се, између осталог, Мађарска и Зимбабве, а ту негде су и Вајмарска Немачка и Грчка

 

Занимљивости 25.04.2012 | 09:38

Југославија није 1993. године имала највећу инфлацију у историји. Веровали или не, било је и горих.

И то у неким земљама од којих то никада не бисте очекивали, пише “Бизнис инсајдер”.

1. Мађарска

Дневна стопа инфлације: 207 одсто
Август 1945. – јул 1946.
Удвостручавање цена на сваких 15 сати

Мађарска је после Другог светског рата била економски уништена земља. Око 40 одсто капитала уништено је током сукоба, а ствар је погоршала и мегаломанијска производња током рата за потребе Хитлерове Немачке. Немачка своје дугове никад није вратила, а Мађарска је остала да се сама сналази.

Осим тога, када је потписан мир са савезницима 1945. године, Совјети су овој земљи наложили да плати огромну одштету, која је у време хиперинфлације износила између 25 и 50 одсто мађарског буџета.

Монетарну политику земље у то време је контролисала посебна савезничка контролна комисија, којом су управљали Совјети и која је Мађарској наложила да штампа новац како би платила одштету. Тада је настала највећа хиперинфлација у историји светске економије.

2. Зимбабве

Март 2007 – новембар 2008.
Дневна стопа инфлације: 98 одсто
Удвостручавање цена на сваких 25 сати

Пад економије Зимбабвеа десио се након земљовласничких реформи Роберта Мугабеа 2000. и 2001. године, када је одузео имовину белцима и дао је већинском црном становништву. Ово је довело до пада производње од 50 одсто током наредних девет година.

Дошло је и до дефицита у буџету због умешаности у рат у Конгу и лоших социјалистичких реформи. Влада је због тога прибегла монетизацији фискалног дефицита, што је довело до катастрофалне инфлације.

3. Југославија и Република Српска

Април 1992. – јануар 1994.
Дневна стопа инфлације: 65 одсто
Удвостручавање цена на сваких 34 сата

Распад Совјетског савеза довео је до рапидног смањења међународног значаја Југославије што је довело до распада земље и стварања неових држава по етничким границама. Трговина међу деловима дотадашње земље пропала је, а за њом је следио и пад призводње.

Југославији су наметнуте и међународне санкције, које су додатно уништиле економију. У покушају да монетизује дефицит, Народна банка је изгубила контролу над штампањем новца и створила хиперфинфлацију.

4. Вајмарска Немачка

Август 1922. – децецмбар 1923.
Дневна стопа инфлације: 21 одсто
Удвостручавање цена на сваких 3 дана и 17 сати

Хиперинфлација је Вајмарску Немачку погодила након пораза у Првом светском рату. Немачка је након рата морала да плати огрому одштету земљама победницама.

Те репарације Немачка није могла да плати у својој валути, већ је била приморана да продаје марке у замену за локалне валуте земаља победница. Када су одштете стигле на наплату у лето 1921. године, дошло је до хиперинфлације, а марка је девалвирала.

5. Грчка

Мај 1941 – децембар 1945.
Дневна стопа инфлације: 18 одсто
Удвостручавање цена на сваких 4 дана и 6 сати

Буџет Грчке је 1939. године, са суфицита од 271 милиона драхми отишао на дефицит од 790 милиона у 1940. години. Све се додатно погоршано када су силе Осовине напале ову земљу крајем 1940. године.

Додатни притисак на економију представљала је одлука марионетске власти коју су контролисали окупатори да Грчка на својој територији издржава 400.000 војника сила Осовине. Док су се приходи од пореза смањивали, Грчка је прибегла монетизациј