Како се и зашто Ускрс слави широм свијета

Данас је Ускрс у ком подједнако уживају и малишани које највише забавља куцање јајима, али и они мало старији који празник користе за дружење са породицом густирајући специјалитете који се спремају за
овај дан.

 

Свијет 25.04.2012 | 09:38

Иако људи широм света славе ускршње празнике, велики је број оних који не знају праву симболику неких његових обичаја. Да ли сте се некад запитали зашто се фарбају јаја или зашто је зец симбол Ускрса? Уколико је ваш одговор потврдан, време је да сазнате више о обичајима које упражњавамо из године у годину.

ФАРБАЊЕ ЈАЈА

Фарбана јаја пронађена су још у праисторијским гробовима, а традиција бојења међу иранским народима траје око 2500 година. Разлог за фарбање вероватно лежи у чињеници да су се јаја симболично исписивала магијским речима или мотивима како би се појачао значај самог фарбања. С временом се то претворило у забаву за читаву породицу, која се у најчешће препушта деци.

У хришћанству украшена јаја су симбол новог рођења, Исусовог изласка из гроба, односно Васкрснућа. Занимљиво је споменути да је један од најчешћих мотива на старославенским писаницама била свастика, универзални симбол плодности, која се с временом у потпуности изгубила са украшених јаја.

УСКРШЊИ ЗЕКА

Ускршњи зец такође је симбол плодности. Иако се не спомиње у Библији с временом је постао један од заштитних знакова Ускрса. А ако се питате зашто баш он носи кокошија јаја, одговор вероватно лежи још у Антици где је зец због свог брзог и честог размножавања био света Афродитина животиња.

Такође, англосаксонским народима зец је представљао земаљско отелотворење богиње плодности Естре. Иако није имао везе с црквом, био је толико уткан у народне обичаје да га је с временом и она
пригрлила, па се од 1690. године спомиње и у хришћанским списима.

С Ускрсом су први почели да га повезују Немци, стотинак година пре тога.

 

ВАТРА

Из паганских обичаја црква је прихватила и паљење ватре на Ускрс и самим тим додала му ново значење. Паљење ватре у ускршњој ноћи такође симболизује васкрслог Исуса. Некада се са благословленог огња испред цркве у кућу уносио жар или жива ватра, чиме је требало осигурати срећу и благостање, а у неким
поднебљима се њиме обнављала кућна ватра коју људи одржавају све до следећег Ускрса.

У неким локаним заједницама у Србији још увек се пред Ускрс граде велике ломаче, које се пале у
ускршњој ноћи и служе како би се мештани окупили на једном месту и заједно уз дружење обележили овај православни празник.

ЕВО КАКО СЕ УСКРС СЛАВИ ШИРОМ СВЕТА

У Северној Америци најпознатији је обичај лова на јаја. Родитељи их сакрију, а потом их деца, која верују да их је зец преко ноћи оставио заједно с поклонима, траже.

Белгијанци децу убеђују да ускршња јаја доносе звона из Рима. У источном делу Холандије пале се ускршње ватре у сумрак. У околини немачког града Магдебурга дечаке лупају по задњици како би се из њих истерало лоше понашање. Тај је обичај био чест и у Шкотској где постоји изрека “Истучен као на
Ускрс” што значи да је за неки преступ добијена преблага казна.

У Норвешкој се на Ускрс решавају убиства – на телевизијским каналима се дају детективски филмови, часописи објављују криминалистичке приче, чак се и на картонима млека отискују приче о нерешеним убиствима.

У Финској и Шведској традиција је такође фарбање јаја, али тамо деца, која су при том одевена као вештице, скупљају слаткише од врата до врата у замену за украшене гране врбе. То је резултат
мешања традиције благосиљања кућа гранчицама и скандинавске вештичје традиције.

У Бугарској и Румунији људи стављају на прозоре брашно, со, квасац и јаја, од чега се на први дан Ускрса замеси хлеб. Након тога хлеб се благосиља како би година била плодна.