Више од 40 лица погрешно идентификовано

Више од 40 лица, чији су посмртни остаци пронађени послије рата, погрешно је идентификовано, а нека од њих су и даље сахрањена под туђим именом и презименом, преноси Бирн.

Босна и Херцеговина 17.04.2014 | 18:25
Више од 40 лица погрешно идентификовано

Више од 40 лица, чији су посмртни остаци пронађени послије рата, погрешно је идентификовано, а нека од њих су и даље сахрањена под туђим именом и презименом, преноси Бирн.

Један од најчешћих разлога погрешне идентификације је класична метода којом је идентификовано 8.300 жртава. Та метода се у БиХ користила током рата, па све до 2001. године, када је почела са радом ДНК лабораторија Међународне комисије за нестала лица /ИЦМП/. Ријеч је о препознавању посмртних остатака од породице жртве на основу спољних показатеља, идентификационих докумената пронађених уз жртву, на основу одјеће, спољног прегледа посмртних остатака од вјештака судске медицине и утврђивања значајних показатеља у смислу пола жртве, висине или старости, наводи Бирн. Вјештаци судске медицине сматрају да ова метода идентификације није поуздана, те да је ДНК анализа једино рјешење. Вјештак Рифат Кешетовић сматра да постоји 30 одсто могућности да се деси грешка када породица идентификује тијело. Предсједник Удружења породица несталих лица Сарајевско-романијске регије Милан Мандић рекао је да погрешна идентификација ствара велики проблем породицама, те тврди да се грешке дешавају и приликом ДНК анализе. "Грешака има овдје у Сарајеву и Крајини на хиљаде... У Источном Сарајеву имали смо једну погрешну идентификацију. Радило се о тијелу Драгослава Кулине", навео је Мандић. Милена Кулина, мајка Драгослава Кулине, подигла је споменик туђем дјетету, јер је тијело њеног сина замијењено са тијелом младића из Братунца. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић сматра да нема толико грешака колико се у неким круговима третира, мада су и ти појединачни случајеви веома битни. "Знам за десетак случајева. Обавијестили смо породице, али они више не желе да кроз све то поново пролазе", навео је Митровић. У Институту за нестала лица БиХ кажу да употребом класичне методе није направљен велики број грешака, наводећи примјер горажданског подручја гдје се то догодило. Портпарол Института Лејла Ченгић рекла је да је од око 8.000 жртава погрешно идентификовано око 0,5 одсто.

Коментари / 0

Оставите коментар