Млади Српске не виде перспективу у аграру

Од 6.

Република Српска 17.04.2014 | 10:03 Од 6.912 студената који су лани дипломирали у Републици Српској, највише је оних који су завршили економију, право или неки од факултета друштвених наука, а убједљиво најмање их се "окитило" дипломом инжењера пољопривреде.Сви се слажу да су стручњаци из области аграра овдашњим пољопривредницима и те како потребни, а поготово ратари, који кажу да би млади људи требало да мање размишљају о канцеларијским пословима, а више о раду на селу. Интересантно је да бањалучки Пољопривредни факултет нема проблема са попуњавањем "зацртаних" квота, а отворено је и питање могућег уписа већег броја студената. "Када се договарамо колико студената треба да примимо, дамо Универзитету приједлог и он усвоји. Ми планирани број студената увијек упишено. На први циклус у прву годину уписујемо око 220 студената. Можда премало тражимо студената за упис. То је ствар за неке друге анализе", истиче Небојша Савић, продекан за наставу Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци. Према његовим ријечима, постоје добре могућности за запошљавање пољопривредних инжењера. Међутим, сматра он, још су присутна размишљања оних који се баве пољопривредом да им нису потребни стручњаци и да могу све сами, што је, како сматра Савић, погрешно и не може допринијети развоју. "Данас је без струке и науке тешко да се може ићи у корак са тржиштем. Могућности за успјех има, само треба подстицати младе људе да покрећу своју производњу", наглашава Савић. Пољопривредници, са друге стране, нису оптимистични, јер сматрају да омладина не види будућност на селу. "У садашњим условима, када је у питању аграр, млади не виде перспективу. Пољопривреда тражи инжењера који ће бити у чизмама, а не канцеларијске писаре, а заузврат не нуди много па је зато мало интересовање младих за ову овласт", појашњава Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске. Додаје да родитељи утичу на дјецу и њихово опредјељење када је о школовању ријеч, те су они, како истиче, вјероватно одлучили да је за њихове потомке од пољопривреде боља било која друга област. "Млади се највише усмјеравају у област права и економије", наглашава Маринковић. Будући инжењери пољопривреде мишљења су да ће у области за коју се школују тешко пронаћи посао. Излаз из зачараног круга покушаће пронаћи у самозапошљавању. "Ја сам при крају факултета и право да вам кажем, нисам сигуран шта ћу када завршим. Размишљам о покретању властитог бизниса - на примјер да подигнем воћњак или покренем мању фарму", прича нам студент Пољопривредног факулута Универзитета у Бањалуци. Према подацима Републичког завода за статистику, чак половина свих студената који су дипломирали лани стекли су звање из образовне области друштвене науке, пословање и право, док је најмање студената стекло звање из области коју статистичари зову пољопривреда и ветеринарство, њих тек 2,4 одсто. Очекивано, више од половине студената, њих 3.992, диплому је стекло у Бањалуци.