НАТО: Србију смо бомбардовали без одобрења УН!

НАТО је први пут званично саопштио да за бомбардовање Србије 1999.

Република Српска 13.04.2014 | 15:57 НАТО је први пут званично саопштио да за бомбардовање Србије 1999. године, у којем су учествовале САД и друге чланице Северно-атлантског савеза, није било одобрења Савета безбедности УН.То је наведено у саопштењу на сајту НАТО, у којем се у девет тачака одбацују руске тврдње "и подаци износе тачно", између осталог о природи напада НАТО на Србију 1999. и о проглашењу независности Косова, као преседану који оправдава руско присаједињење украјинског Крима. Никада до сада званичници НАТО и земаља чланица нису прихватали тврдњу да су бомбардовањем Србије 1999. прекршили међународно право и Повељу УН јер је напад започет без дозволе Савета безбедности УН, иако су, управо поводом украјинске кризе, неки политичари и бивши државници чланица НАТО то признали као чињеницу. Раније је једино бивши председник Парламентарне скупштине НАТО Пјер Лелуш на једном састанку НАТО у Шведској изјавио да јесте чињеница да је Атлантски савез бомбардовао Србију без сагласности Савета безбедности УН. Атлантски савез у саопштењу објављеном на интернету прецизира да, "упркос томе што није било одобрења Савета безбедности УН, операција савезничких снага НАТО (против Србије) покренута је да би се спречило масовно и дуготрајно кршење људских права и убијање цивила (на Косову)". Тиме се понавља теза навођена уочи бомбардовања Србије, да САД и НАТО имају право на "хуманитарну интервенцију", ако Атлантски савез процени да власт неке земље крши међународне хуманитарне норме и чини злочине против човечности према сопственом становништву. НАТО у саопштењу наводи да је "Савет безбедности УН у више наврата етничко чишћење на Косову и бројне избеглице означио као претњу међународном миру и безбедности", и указује да је и Русија била чланица тадашње Контакт-групе која је, као и УН, "годинама улагала интензивне напоре да донесе мирно решење" за Косово. Тадашњи генерални секретар НАТО Хавијер Солана је уочи интервенције 1999. челницима земаља НАТО ставио до знања да Атлантски савез по међународном праву не може сносити никакве последице што за бомбардовање Србије нема дозволе Савета безбедности УН, али да није искључено да Међународни суд правде прихвати да размотри евентуалне тужбе против појединих чланица НАТО. Влада у Београду је после бомбардовања тужила НАТО и земље чланице Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу, али се тај суд прогласио ненадлежним. НАТО у саопштењу констатује и да је "процес који је довео до проглашења независности Косова трајао годинама, и обухватао широк процес под воћством Уједињених нација и Контакт-групе (у којој је била и Москва), што Русија игнорише". После бомбардовања Србије, каже се у саопштењу, мисија Кфор под руководством НАТО, "у којој је првобитно била и Русија, била је под мандатом УН (Резолуција 1244 Савета безбедности)". "То је довело до скоро десет година дипломатских напора, по овлашћењу УН, да би се нашло политичко решење и урдио коначни статус Косова, како је то предвиђено Резолуцијом 1244 Савета безбедности", пише у документу НАТО који тиме одговара на тврдњу Москве да су многе чланице НАТО признале једнострано проглашену независност у Приштини и отцепљење Косова од суверене, међународно признате државе Србије. "Косовска операција је вођена после исцрпне расправе целе међународне заједнице која се бавила том дуготрајном кризом", каже НАТО. С друге стране, "на Криму, где није било доказа кризе, нити покушаја да се преговара о било којем облику решења, Русија је заобишла целу међународну заједницу, укључујући УН, и једноставно окупирала део територије друге земље". НАТО у саопштењу оповргава и став Москве да је саветодавно мишљење Међународног суда правде о проглашењу независности Косова, било "преседан за такозвану декларацију о независности Крима" и његово потоње присаједињење Русији. НАТО наглашава да је тај суд "јасно изнео да то његово мишљење није преседан", јер је био позван да одговори на " "уско и специфично" питање о независности Косова које не обухвата шире правне последице те одлуке". Међународни суд правде је уз то, наводи НАТО, предочио да би шире правне последице те одлуке постојале "да је било или да је могло бити незаконите употребе силе", а пример такве употребе силе "била би инвазија и окупација суседне земље - а то је управо оно што је Русија учинила (на Криму)". НАТО подвлачи да је "такозвани референдум" на Криму одржан 16. марта, био противан Уставу Украјине и да га је за само пар недеља организовало "самопроглашено руководство Крима, које је на власт поставило особље оружаних снага Русије, након заузимања владиних зграда". У саопштењу је наглашено и да није тачна тврдња Москве да је НАТО настојао да Русију гурне у страну, већ да је, напротив, још од 1990. године с њом сарађивао кроз Савет НАТО-Русија. Атлантски савез тврди да нису тачни ни наводи Москве да су вође САД и Немачке после распада Совјетског савеза и пристанка Москве на уједињење две немачке државе, обећале да неће проширивати НАТО земљама бившег совјетског блока, нити тамо постављати НАТО базе, наоружање и војску. Такође се каже да је НАТО нудио Русији учешће у постављању "ракетног штита" у Европи од могућег напада Ирана и Северне Кореје, што је Москва одбијала, тврдећи да то војно угрожава руске стратегијске интересе.