Острво Свети Никола параван за шверц цигарета

Црна Гора је сада поново земља која шверцује цигарете.

Република Српска 11.04.2014 | 12:56
Острво Свети Никола параван за шверц цигарета
Црна Гора је сада поново земља која шверцује цигарете. Логистичка база за шверц цигарета током 2012. и 2013. године било је мало острво недалеко од Будве на којем су били смештени шверцери из Италије током боравка у Црној Гори. Рано увече 15. априла 2012. године, лука Бари у Италији примила је преко радија хитан позив за помоћ. Позив су упутила двојица Италијана који су јавили да су имали несрећу на мору. Пронађени су два сата касније плутајући на сплаву за спашавање. Спасиоцима су рекли да су тог јутра кренули у риболов својим бродом, Јеаннеау, из јужне италијанске луке Бриндиси. Судар их је присилио да напусте брод. Две недеље касније, хрватска поморска полиција је пронашла Јеаннеау, осам метара дугачки плаво-бели брод, како плута 500 километара северно од Барија на другој страни Јадранског мора. Била је у близини малог острва Свети Андрија уз обалу Истре, на северу Хрватске. На њему нису пронашли ни мрежу ни рибарске штапове. Умјесто тога, пронашли су 1.600 картона цигарета брендова ФМ и ЛМ. Италијанска полиција је постала сумњичава и проверила је све телефонске позиве са њихових мобилних телефона. Открили су да Италијани нису били искрени у разговору са полицијом. Листа телефонских позива је показала да су пре несреће били у Црној Гори, а не у Бриндисију. Ово откриће је покренуло осамнаестомесечну истрагу која је у септембру 2013. године довела до хапшења и притварања 42 особе због кријумчарења цигарета. Полиција је открила да су цигарете долазиле са друге стране Јадранског мора из Црне Горе, те да је кријумчарењем у моторним бродовима управљала криминална група. Изгледало је као да се историја понавља. У касним 1990-им, кријумчарење цигарета је био државни посао у Црној Гори. Сваке ноћи на десетине великих брзих моторних бродова претоварених цигаретама прелазили су двосатни пут с једне на другу обалу. Два италијанска криминална синдиката, напуљска Цаморра и Сацра Цорона Унита (Света уједињена круна, из регије Апуља на југоистоку Италије) водиле су посао, док су црногорске фирме обезбеђивале цигарете. Црногорски премијер Мило Ђукановић касније је признао овај посао, али и да је он био нужан како би земља преживела економски ембарго. Под притиском, влада је касније зауставила овај незаконити посао. Међутим, Црна Гора је сада поново земља која шверцује цигарете. Нико не зна колико дуго је поновљени шверц трајао, али је сигурно да је операција била у много мањем обиму него у златним данима шверца – нека од имена из новог случаја су ветерани из претходног периода, а и остала имена умешаних су такође позната од раније. Острво Свети Никола као база Према речима Гуардиа ди Финанза, италијанске финансијске полиције, мало острво Свети Никола, које се налази преко пута туристичког средишта Будве, служило је као логистичка база током 2012. и 2013. године, а могуће је и дуже. Кријумчари који су превозили цигарете до обале италијанске покрајине Апуља боравили су на острву током свог боравка у Црној Гори. Од 2007. до 2010. године острво је било у власништву фирми у власништву српског бизнисмена Станка Суботића. Суботићево име се често у медијима доводило у блиску везу са црногорским шверцом цигарета. Он и његов пријатељ (и црногорски премијер) Мило Ђукановић оптужени су да су помагали италијанским криминалним групама да шверцују цигарете у Италију. Ђукановић је оптужбе избегао захваљујући имунитету који је стекао као шеф државе, док је Суботић ослобођен оптужби 2013. године. Међутим, Суботић се још увек суочава са оптужбама у Србији у вези са шверцом цигарета. Суботић је раније планирао да сагради луксузно летовалиште и марину на острву Свети Никола. Уместо тога суочио се са проблемима са отплатом кредита Првој банци у власништву породице Ђукановић. Једини приступачни део острва је у приватном власништву, а његови претходни власници, укључујући и Суботића, чврсто су контролисали ко је имао право на посету. Из Будве, која је удаљена један километар, било је тешко видети шта се догађа. Иако је углавном ненасељено, острво није било потпуно напуштено. Црногорска фирма Yацхтмастер послује ту као сервис за поправку бродова. Претходни власник је иза себе оставио делимично изграђен хотел са подрумом. Италијанска полиција каже да су пословни простор у луци као и хотелски простор кориштени за кријумчарење, на основу података праћења које су прикупили са брода. Није јасно колико је дуго операција шверца трајала, али полиција сматра се можда радило о годинама. Yацхтмастер фирма је регистрована у марту 2007. године, истог месеца када је Суботић купио острво. Власник фирме Yацхтмастер је Жељко Перовић, сервисер из Будве. Према речима италијанских истражилаца, човек имена Жељко је био кључна црногорска веза у операцији шверца, а докази указују на то да се ради о истој особи. Шверцери су често позивали број мобилног телефона који користи Жељко Перовић, а његово име се појавило и на комаду папира пронађеном у новчанику једне од ухапшених особа. Перовић се и даље јавља на исти број телефона, али је одбио дати коментар за новинаре ОЦЦРП-а. За разлику од италијанске полиције, црногорска полиција није никога ухапсила ни оптужила, а нема доказа ни да спроводи истрагу. Италијанска полиција није сарађивала са црногорском полицијом током недавне акције. Острво је променило власника, након што Суботићеве фирме нису отплатиле кредите Првој банци. Власништво је прешло на фирму са Британских девичанских острва, а затим на фирму са Панаме. Обе земље омогућавају фирмама да сакрију стварни идентитет власника. Међутим, једна особа може знати ко је садашњи власник острва: црногорски министар пољопривреде, Петар Ивановић. Садашњи власници су дали упуте фирми са Панаме да важне пословне документе пошаље поштом на Ивановићеву кућну адресу у Црној Гори. ОЦЦРП је открио и да постоји веза између ухапшеног нарко боса Дарка Шарића и Ивановићевог запосленика од поверења, који ради као директор фирме у Шарићевом власништву. Ивановић је близак и са премијером и недавно га је Ђукановићева влада именовала у Савет за стране инвестиције којим председава Ђукановић. Шарић је 2009. године помогао Суботићу гаранцијом за кредите његових фирму у Првој банци. Шарић је такође депоновао милионски износ по веома ниској каматној стопи у Првој банци. Банка је тада била у великој кризи и хитно јој је био потребан новац како би могла извршавати обавезе према клијентима. Пут у рај Новинарка ОЦЦРП-а посетила је острво у аугусту 2013. године. Сервис за поправку радио је са неколико присутних бродова; улаз у комплекс био је блокиран мрежом која је заклањала поглед према унутра. На другом делу острва налазио се ресторан и неколико барова. Новинарка ОЦЦРП-а је питала раднике у бару како би могла отворити кафић на острву. Дали су јој број мобилног телефона Ђукановићевог шефа обезбјеђења. Месец дана касније, хапшења су прекинула операцију шверца. Шефа обезбјеђења је Вања Ћаловић, директорка локалне невладине организације МАНС, видела са Станком Суботићем који је недавно посетио Црну Гору, а њихова фотографија се појавила у локалним новинама. Према доказима које је прикупила полиција у Италији, операцију кријумчарења нису ометале црногорске власти, а барем један полицајац који је долазио на острво био је подмићен. Ово је најновија операција која показује дубоке везе између бизниса, организованог криминала и власти у овој малој држави. Због бројних скандала појединци кажу да Црном Гором влада криминал под кринком правнедржаве. Операција кријумчарења Италијански судски документ на 200 страница детаљно описује како су радили кријумчари. Информације се заснивају на праћењу ГПС системом, уређајима за прислушкивање које је полиција тајно поставила на бродове, пресретнутим позивима и директним праћењем од стране италијанске полиције. Италијанска полиција је прислушкивала одређени број разговора између чланова групе, који су се често односили на договарање о појединостима операција кријумчарења – од чега је много тога банално. На пример, разговор из децембра 2012. године, који је почео одмах након поднева, открива да кријумчари на броду разговарају како да максимално повећају товар цигарета. Један осумњичени инсистира да има довољно простора за 100 картона: "Овде има простора, Марио…100 комада мора да иде!" Други му је одговорио да га не смеју да претоваре јер онда неће пловити добро. "Основно је да брод иде добро." Чак су покушали и да нагурају картоне цигарета унутар зидова брода. "Сад морамо да покушамо да натоваримо све изнутра" да би преживели пут до Бриндисија. "Ставимо их овде, полако направи лежиште", рекла је једна особа. "Ноћас ћемо покушати и видети како иде", одговорила је друга особа. ГПС је омогућио полицији да прати њихово кретање у италијанским и црногорским територијалним водама. На пример, истог тог дана у 17:27 сати, брод је напустио пристаниште испред полуизграђеног хотела на Светом Николи и кренуо ка северу. У 19:39 часова стигао је до импровизованог пристаништа у заливу Траште на црногорској страни, које се налази у близини каменолома до којег се може доћи само једним затвореним путем. Та локација је тада била, а и сада је део пројекта залива Луштица, заједничке иницијативе холдинг компаније Орасцом Девелопмент и владе Црне Горе. Ово пристаниште треба заменити луксузна марина. Кријумчари су се задржали тамо скоро 90 минута, где су натоварили још картона цигарета. У 20:03 часова кренули су назад на Светог Николу, где су чекали да се време побољша како би могли да крену за Италију. Према полицијској документацији, бродови су редовно прелазили пут између Црне Горе и Апуље, често и више њих одједном. С времена на време, полиција би пресрела бродице, запленила цигарете и ухапсила шверцере. На пример, крајем јануара 2013. године, полиција је ухватила два брода пуна цигарета док су прилазили обали. На једном броду полиција је открила 139 килограма илегалних цигарета, а на другом 150 килограма. Међутим, нису могли пратити све бродове. Црногорска веза У мају 2013. године, полиција је пратила ГПС системом и поставила уређај за прислушкивање на једном броду усидреном на Светом Николи. Прислушкивали су осумњичене како покушавају да реше проблеме са радио комуникацијом како би се могли сигурно вратити у Италију. Према прислушкиваним разговорима, Жељко, власник сервиса, помагао је са навигацијом. Обавестио је присутне да је навигацијску опрему обезбедио Антонио Прудентино. Његов отац, Францесцо Прудентино, према речима полиције, било је познато име из дана шверца 1990-их. Његово име се наводи у познатој оптужници из Барија. Према италијанској полицији, Жељко је био један од његових најпоузданијих људи у Црној Гори. У мају 2013. године, полиција је прислушкивала телефонске позиве Антониа Прудентина који се обратио Жељку за помоћ да прода брод који је био у Црној Гори. У то време, полиција је већ извршила одређени број заплена тако да су сматрали да су кријумчари покушавали да се реше бродова који су били модификовани да би имали веће спремиште за кријумчарење. Тајни снимци откривају да је Антонио контактирао Жељка, 22. маја, са јавне телефонске говорнице у Остунију, у Италији. Антонио је прво питао Жељка да ли је илегални посао још увек у току, а Жељко је потврдио да јесте. Затим је питао да ли је рачун за рад на броду подмирен. Жељко је одговорио: “Да, све је плаћено…нема проблема.” Жељко је за групу одиграо кључну улогу у Црној Гори прикупљањем цигарета у време када су Италијани били забринути да неће моћи задовољити хитну потражњу за дуваном. Кријумчари у Италији су зарађивали између 570 еура и 600 еурапо картону, у готовини. Не само да је Жељко помогао са снабдевањем, он је и саветовао кријумчаре. У једном тренутку су се бојали да им је финансијска полиција, Гуардиа ди Финанза, на трагу и посаветовали су се са Жељком. Тајно снимљене поруке од 16. фебруара 2013. године откривају да је један кријумчар послао СМС поруку у којој каже да му његов пријатељ Жељко саветује да ускладишти дуван на сигурно место и да сачека да се ситуација мало охлади. Нема разлога за страх од полиције Према разговору који је снимљен 19. маја 2013. године црногорска полиција је вршила контролу на острву што је значајно ограничило активности кријумчара. Према транскрипту, један кријумчар се жалио, "Не могу ништа да радим... ни чашу воде да попијем или било шта друго." У то време, један брод је већ био потпуно натоварен цигаретама, само је требало обезбедити довољан број канистера са бензином како би могли да крену на пут. Због полиције, група је одлучила да утовара тек неколико канистера истовремено, како би избегли пажњу. Три дана касније, италијанска полиција је ухватила разговор о наводном давању мита полицајцу који је долазио на острво. На јахти у власништву овог полицајца урађени су значајни радови. Примио је и “поклоне” – канистере пуне бензина како би зажмурио на активности на острву. Црногорски сарадник је умирио свог италијанског колегу рекавши да тај полицајац "има јахту вредну 20.000 евра за коју није потрошио ни цент…рука руку мије.”

Коментари / 0

Оставите коментар