Србија порески рај за тајкуне

У земљи Србији, за разлику од уређених правних држава, пореска обавеза не важи за све.

Република Српска 10.04.2014 | 16:35 У земљи Србији, за разлику од уређених правних држава, пореска обавеза не важи за све. Пореска управа је поново на стуб срама ставила групу тајкуна која не само да годинама не плаћа порез и друге дажбине, него која је толико задужена да држава нема из чега ни да им наплати дугове. За разлику од тајкуна, грађанима се одузимају чак и куће у којима живе уколико не измире своје обавезе према држави. Група од само десетак тајкуна држави дугује 100 милиона евра. Међу њима су, наравно, усуал суспецтс – Драган Томић, први човек „Симпа“, Мирослав Богићевић, власник „Фармакома“, Милан Беко, поседник „Луке Београд“, Предраг Ранковић Пецони, власник „Монуса“ Драган Ђурић, који стоји иза „Зекстре“, „Оптике“ и „Ветеринарског завода“ и други. Само Томић, Богићевић и Пецони дугују око 70 милиона евра. Пореска управа је објавила нови списак дужника, према којем се дуг 482 фирме попео на надреалних 513 милиона евра. И док порезници просипају шупље фразе о пореској нетолеранцији, вајкају се да не могу да наплате дугове јер су тајкунске фирме презадужене, али на једно питање не одговарају. То питање је, наиме, питање свих питања, а гласи: зашто су дозволили да се тајкунима оволико нагомилају дугови? И да ли је на њих вршио политички притисак да не дирају одабране тајкуне? Милан Ћулибрк, економски коментатор и главни уредник НИН-а, у одговору на ово питање нема никакву дилему: „Очито је то урађено уз сагласност и државе и пореске управе и надлежних ресорних министара у претходном периоду. Дакле, прећутно се гледало на све то и нико није предузимао мере када је и могло и требало да се наплате ти порези. Криза је почела пре неколико година, али неки од тих дугова датирају још и пре почетка кризе, 2009. године, а држава је све то толерисала“, подсећа Ћулибрк, а упитан каква је порука грађанима да тајкуни, за разлику од њих, не морају да плаћају порезе, он каже: „Ми смо били сведоци да се појединим грађанима који нису плаћали неке своје обавезе према јавним предузећима и према држави пленила имовина. Такве случајеве још нисмо имали са привредницима, са тајкунима, са онима који не плаћају порез“. На питање зашто се њима не плени имовина, лична имовина, Ћулибрк каже да се то рационалним економским разлозима не може објаснити. "То закон дозвољава јер прво и основно правило јесте да се порез мора платити. Дакле, оно што на Западу важи као правило, да су само порез и смрт извесни, у овој земљи не важи, нажалост“. И Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања за РСЕ каже да затварање очију државе и пореске управе кад је у питању наплата дугова тајкунима сведочи о њиховој чврстој спрези са влашћу у свим претходним годинама. „Ово нам свакако говори да смо имали повлашћене играче на тржишту, а то значи имати блиске контакте са политичком елитом и са влашћу. На неки начин су једни другима намиривали интересе и на тај начин су били поштеђени од измиривања својих обавеза. Дакле, имали смо једну партократску државу која се, на једној страни, хранила јавним сектором, а на другој, почивала на тајкунским операцијама. Разуме се, и тајкуни су почивали на тој партократској држави која им је омогућавала да лагодно долазе до новчаних средстава и да не измирују редовно или чак уопште своје обавезе према држави. Реч је, дакле, о једном потпуно наопаком систему који је успостављен у овој земљи током транзиционог периода“, оцењује Ђоговић.