Николић: У ЕУ само цијела Србија

После формирања нове владе, ништа се неће променити у дијалогу са Приштином, изјавио је председник Србије Томислав Николић у интервјуу за сутрашњи "Пресе" и поручио да, ако Европска унија одлучи да Србију прими без Косова, то значи да је уопште и не жели у својим редовима.

Република Српска 05.04.2014 | 23:07 После формирања нове владе, ништа се неће променити у дијалогу са Приштином, изјавио је председник Србије Томислав Николић у интервјуу за сутрашњи "Пресе" и поручио да, ако Европска унија одлучи да Србију прими без Косова, то значи да је уопште и не жели у својим редовима. "То зависи од ЕУ. Ако би ЕУ одлучила да Србију прими без Косова, то би значило да Србију уопште ни не жели. ЕУ би тада рекла: ми примамо Србију, али не у облику у којем је та земља чланица УН", упозорио је Николић у интервјуу бечком дневнику "Пресе" одговарајући на констатацију да би најкасније код пријема Србије у ЕУ неслагање око статуса Косова могло постати проблем у вези питања са којом територијом Србија приступа Унији. Када је реч о дијалогу Београда и Приштине он је рекао да је, након што је постао председник, речено да ће Србија започети разговоре са косовским Албанцима. "Ми смо нашим дипломатама дозволили да учествују на конференцијама на којима су позвани и косовски Албанци. Спремни смо да Косову дамо далекосежну аутономију, али не више. Независност Косова не можемо признати, без обзира на све последице", нагласио је Николић подсећајући да многе чланице УН нису признале независност Косова. Упитан да ли ће Србија признати анексију Крима од стране Русије он је рекао да Србија има веома добре односе како са ЕУ, тако и са Русијом. Србија, према његовим речима, не може без ЕУ, и предузима напоре да постане чланица ЕУ, али Србија исто тако не може ни без Русије, пошто је тржиште које она нуди од великог значаја за нашу земљу. "Нећемо се мешати у политику великих и залажемо се за поштовање међународног права и за иста правила за све", објаснио је председник Србије у интервјуу који "Пресе" објављује у сутрашњем издању. Истовремено он је негирао да је забринут да би Русија, која, како је пише "Пресе", користи преседан Косова за анексију Крима, могла признати Косова. "То се никада неће догодити. Али зашто не би читаву ствар окренули? Зашто не погледате то са стране ЕУ? ЕУ не признаје отцепљење Крима од Украјине, али већина држава чланице прузнаје независност Косова", указао је он. Николић је рекао да ћемо сада бити сведоци даљих сепаратистичких тенденција и у Европи. На констатацију новинара "Пресе" да, за разлику од Крима, Косово није анектирано другој држави и да је на Косову било тешких кршења људских права од стране српских снага, Николић је указао да, када се жели оправдати нека одлука, онда може за то увек да се пронађу аргументи. Европске државе су, супротно међународном праву, 1999. са САД бомбардовали Србију, подсетио је он, додајући да кршење људских права не представља никакав "казус бели" према ономе што је утврђено како основа модерне цивилизације. Николић је подсетио да је стотине хиљада Срба протерано и убијено од стране Албанаца. "Сви српски ратни злочини, који су се догодили, нису ни близу ономе што се у једном дану 2004. догодило на Косову и што су Албанци тада учинили Србима. Када би неко центар Беча запалио рекао бих да је спаљена светска култура. То се догодило на Косову разарањем средњевековних српских манастира и цркава", нагласио је он. На констатацију да су на Косову спаљене џамије и протерано више десетина хиљада људи од стране српских снага, Николић је оценио да су то све изговори за интервенцију. Он је истакао да постоји извештај Дика Мартија о злостављању Срба од стране Албанаца, да су им вађени органи којима је касније трговано. То је све, некако, заташкано, подвукао је Николић, додајући да приче о логорима пуних протераних Албанаца служе само за то да би се Срби представили као лоши. "Такве приче се креирају, на пример, да су у Рачку убијени албански цивили, и бомбардује се Србија. УНЕСКО располаже извештајем о српском културном наслеђу, које је уништено на Косову. Замолио бих вас да затражите од УНЕСКО-а извештај о уништеном културном наслеђу Албанаца", казао је НИколић. Истовремено је упитао како би изгладало да је Србија направила велике избегличке логоре за Србе који су побегли из Хрватске и са Косова. Он је подсетио да је са Косова и Метохије протерано 200.000 Срба, да је нестало 1.300 Срба, од којих и дан данас нема трага. "Не желим да правдам ратне злочине, тако не и оне српске стране. Одговорни за српске ратне злочине нашли су се пред Хашким судом и многи су осуђени. Оптужени косовски Албанци су, међутим, ослобођени само да би Срби били кривци", уверен је Николић. На питање шта очекује од Аустрије он је казао да полази од тога да ће званичан Беч даље подржати приступање Србије ЕУ. Николић је указао да је историја две земље испреплетена, и да нисмо имали само ратне спорове, већ је Аустрија и важна земља у којој су живели знаменити Срби. "Признање независности Косова од стране Аустрије није пореметило наше односе. Желимо да подстичемо билатералне односе са Аустријом у свим областима. Велики број Срба живи и ради у Аустрији и они су мост, који нас на најбољи начин повезује", објаснио је председник Србије.