Уљем канабиса излијечио рак!

"Био сам на ивици, планирао самоубиство, а онда сам открио лијек.

Република Српска 05.04.2014 | 09:50 "Био сам на ивици, планирао самоубиство, а онда сам открио лијек. Од тада бесплатно лијечим људе и путујем по свијету објашњавајући колико та биљка може да нам помогне"- открива Рик Симпсон, најпознатији заговорник коришћења марихуане у медицинске сврхе.Овај насмијани и енергични старина, самоуки љекар и фармацеут, прије неколико година се излијечио од терминалног рака коже, након што су га љекари и званична медицина отписали. Једини препарат који је користио било је уље канабиса. Кад је покушао љекаре и државу да убиједи у његово позитивно дејство, наишао је на зид. То га, међутим, није обесхрабрило, наставио је да сади и производи уље и да га бесплатно дијели онима који су му се обраћали за помоћ. Неколико пута је хапшен, одузимали су му уље, чупали биљке, али он није одустајао. Данас путује по свијету, шири своју идеју, а живи од пензије, продаје књига и држи предавања. Објашњава и зашто никада није  продао ниједну бочицу уља канабиса. "Баш зато да нико не би могао да каже како све ово радим због новца. Већ годинама путујем по свету с једном мисијом, да људима објасним какве су и колике добробити ове биљке. А верујте да ја најбоље знам. Био сам на ивици, планирао самоубиство, а онда сам открио лек. Не у скупим препаратима које су ми прописивали лекари, него у сопственом дворишту." Лијек је, каже, прво испробао на себи. "Године 1997. поправљао сам бојлер, пао и зарадио стравичне повреде главе. Лекари су рекли да имам посткомоцијски синдром, нешто као константни потрес мозга. Добио сам пилуле од којих ми је било само горе и горе, а у глави ми је звонило нон-стоп." "Хтео сам да се убијем, а лекари су слегали раменима. Чуо сам за уље од канабиса, али ме је било страх, признајем. Никад пре тога нисам попушио џоинт, нисам знао шта ме чека, али нисам више могао да чекам." "Почео сам сваке вечери да узимам помало. Ефекти су уследили брзо и били су невероватни: звоњава у глави је престала, почео сам нормално да спавам, чак ми се повукао артритис у коленима", присећа се Симпсон. Међутим, после неколико година, појавио се нови проблем. Случајно је раздерао младеж  крај десног ока, а у болници су констатовали да је оболео од рака коже. "Сјетио сам се тад неке емисија коју сам у младости слушао на локалној радио-станици. Водитељи су подсмешљиво причали о резултатима истраживања универзитета у Вирџинији, где су тврдили да канабис лечи канцер. ОК, помислио сам, немам куд, што не бих поново покушао?" "Стављао сам уље на фластере које сам лепио на малигне младеже на врату и поред ока. Држао сам их тако четири дана и запрепастио се кад сам их скинуо. Кожа је била чиста, ни трага од младежа. Повукли су се и више се нису вратили, као ни рак." Занимљиво је да лекари нису хтели да му пропишу уље од канабиса као терапију, иако је у Канади тада постојао експериментални програм за лечење марихуаном. "Доктори су рекли да моја болест тиме не може да се излечи. Чврсто сам одлучио да почнем да производим уље и да га делим оболелима. Био сам свој први пацијент, а досад сам излечио више од 5.000 људи." "Свако на тај начин може да помогне себи, али моћници не желе да то знате. Наш проблем су корумпиране владе и незасите фармацеутске компаније које свесно спречавају људе да користе нешто што је сваком доступно, јер су свесни да ће тако изгубити профит", каже Симпсон.