Холбруково упозорење Туђману и Милошевићу

Међу више хиљада докумената који су постали доступни јавности, након што је у Међународном суду правде завршена расправа о међусобним тужбама Србије и Хрватске за геноцид, јесте и стенограм који открива да је Ричард Холбрук 1995 упозорио Фрању Туђмана да он и Слободан Милошевић неће делити БиХ и да нема војног ослобађања источне Славоније.

Република Српска 03.04.2014 | 15:02 Међу више хиљада докумената који су постали доступни јавности, након што је у Међународном суду правде завршена расправа о међусобним тужбама Србије и Хрватске за геноцид, јесте и стенограм који открива да је Ричард Холбрук 1995 упозорио Фрању Туђмана да он и Слободан Милошевић неће делити БиХ и да нема војног ослобађања источне Славоније.Разговор је, према стенограму који објављује загребачки “Јутарњи лист”, вођен у Загребу 18. августа 1995. године, десет дана након завршетка хрватске војно-полицијске акције “Олуја”. Тадашњи помоћник америчког државног секретара Холбрук је тада кренуо у дипломатску офанзиву која ће, подсећа се, резултирати потписивањем Дејтонског мировног споразума којим је окончан рат у БиХ. Разговору Холбрука и Туђамана присуствовали су генерал Весли Клар и тадашњи амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт. Наводи се да је Холбрук на разговор са Туђманом дошао из Београда, након разговора са Милошевићем који му је, како се наводи, рекао да је спреман на преговоре и да признаје да је источна Славонија део Хрватске, али да то не може и јавно да каже. Холбрук је стога у Загреб дошао да наговори Туђмана да не предузима војну акцију у источној Славонији и тражи да се ту одржи статус qуо док не буду решене ствари у БиХ. Разговор је вођен непосредно пре него што је ХВ заједно с ХВО-ом и Армијом БиХ кренула у војне операције према Бањалуци, када је, како се наводи, војни пораз Србе натерао за преговарачки сто. Наводи се и да, када је Туђман говорио о хрватско-српском договору, кренуо од 1918. и казао да је Југославија била у кризи откако је основана, а потом прелази на питање Бановине из 1939. и поделе БиХ. Обрађајући се својим сгаоворницима Туђман је поменуо мапу НАТО-а и ЕУ из 1990. и 1993. године, на шта му је Кларк рекао да се не сећа такве мапе, као и да НАТО нема никакав стратешки концепт те врсте. У разговор се умешао Холбрук који је рекао: "Молим вас, јесам ли добро схватио о којој карти је реч? (..) Рекли сте да карта (салвета) коју су објавиле лондонске новине не приказује ваше виђење Босне и Херцеговине и да оно што сте нацртали Ешдауну није нешто што ви лично подржавате". Одговоривши потврдно, Туђман је рекао да подржава Хенрија Кисинџера који је говорио да, ако се није успело у спашавању Југославије, не може бити сачувана ни БиХ. Констатујући да је Кисинџер имао пуно лепих идеја, али да је он износио своје личне ставове, Холбрук је рекао: "Он није глуп, али говори само у своје име. Хтео бих то сасвим разјаснити, да буде сасвим јасно да ви и Милошевић нећете делити Босну. То је веома важно. Морате бити у стању да Клинтону кажете, врло јасно, да делите америчко виђење регије која укључује Босну као посебну државу". У разговор се укључио и Галбрајт који је, обраћајући се Туђману, рекао да је одговор врло јасан и да САД никада неће учествовати у подели Босне "ни под којим условима". А када је реч о источној Славонији и Милошевићу, Холбрук је инсистирао: "Рекли сте да се ништа неће догодити у источној Славонији у идући неколико месеци, али након истека мандата УНЦРО-у могли бисте да предузмете акцију", на шта је Туђман одговорио: “Ако не буде напретка у преговорима”. На крају разговора Холбрук је Туђмана у опширном излагању подсетио на догађаје који су претходили том тренутку, а онда му је рекао: “Али, господине председниче, не могу да направим искорак и у источној Славонији и у БиХ истовремено. Успут буди речено, приметили сте да нисам спомињао суздржаност у Ливањском пољу, нисам спомињао суздржаност у западној Босни, где су федералне јединице биле активне. То је друга димензија. Али повлачим врло, врло строгу линију према источној Славонији. Што више нам понудите сада, што више флексибилности, суздржаности и лидерства покажете свету, то ће брже Хрватска постати део западне Европе. А тамо припадате”.