Хрватска тражи одбацивање српске тужбе

Хрватска је данас од Међународног суда правде у Хагу затражила да као неосновану одбаци контратужбу Србије да су хрватске власти и војне снаге починиле геноцид над Србима из Книнске крајине током и након операције "Олуја", чиме је и окончана једномјесечна расправа о међусобним тужбама за геноцид током рата од 1991.

Република Српска 01.04.2014 | 14:19 Хрватска је данас од Међународног суда правде у Хагу затражила да као неосновану одбаци контратужбу Србије да су хрватске власти и војне снаге починиле геноцид над Србима из Книнске крајине током и након операције "Олуја", чиме је и окончана једномјесечна расправа о међусобним тужбама за геноцид током рата од 1991. до 1995. године.У завршном обраћању судијама, главни заступник Хрватске Весне Црнић-Гротић нагласила је да је српска контратужба неоснована и "у чињеницама и у праву", те да као таква треба да буде одбачена. Заступник Хрватске Кир Стармер закључио је да ни транскрипти разговора предсједника Хрватске Фрање Туђмана са генералом Антом Готовином и другим хрватским генералима уочи "Олује" 1995. године, ни догађаји који су услиједили током операције "не доказују постојање геноцидне намјере" хрватских власти и снага да униште крајишке Србе, преносе београдски медији. Хрватска је 21. марта током расправе позвала Међународни суд правде да Србију осуди за геноцид над хрватским становништвом током рата 1991. и обавеже је да надокнади причињену ратну штету. Хрватски правни тим затражио је да суд Србији наложи и да суди свима који су починили "геноцидне" злочине у Хрватској, те да пружи информације о 865 особа које се још воде као нестале и да врати око 25.000 културних и историјских предмета одузетих током ратних сукоба. Седам дана касније, 28. марта, Србија је од највишег суда УН затражила да утврди да је Хрватска током операције "Олуја" у љето 1995 починила геноцид над Србима из Книнске крајине. Истовремено, правни заступници Србије су од највишег суда УН затражили да се прогласи ненадлежним за тужбу Хрватске против власти у Београду због геноцида наводно почињеног над Хрватима 1991. године, зато што у то вријеме Србија још није званично постојала као суверена држава. Алтернативно, Србија је затражила да оптужба Хрватске буде одбачена као неоснована. Србија је захтијевала од Суда и да утврди да је Хрватска прекршила Међународну конвенцију о геноциду и тиме што још није казнила починиоце најтежег кривичног дјела, те од судија затражила да заложе свој ауторитет и утичу на званични Загреб да престане да слави "Олују" као државни празник и "Дан побједе и домовинске захвалности". Главна усмена расправа у спору Хрватске и Србије почела је 3. марта у Хагу. Рок за пресуду тог највишег суда УН не постоји, али се очекује да би могла бити донијета крајем ове или почетком сљедеће године.