Драган Бурсаћ: Да ћутите, кад вас баја јебе!

Милорад Додик је главни баја у Републици Српској.

Република Српска 28.03.2014 | 19:55 Милорад Додик је главни баја у Републици Српској. Највећи баја. На недавно одржаном предизборном скупу у Вишеграду, то је и сам истакао. Истина жива. Маса, за коју је претпоставити да су чланови и симпатизери СНСД-а, френетично је поздравила ову његову изјаву. Као што је поздравила и његово вербално јебање ОХР-а и сексистички иступ према новинарки БН телевизије, којој је, онако успут, рекао да није мушкарац за њу. Док је то изговарао, дјевојци су се у лице кезили Шпирић и Кошарац,ваљда подржавајући свога бају. Баја зна знање, мора му се признати. Са господом господски, са марвом марвински. А, сви ти силни људи који аплаудирају Додиковим семантичким вратоломијама, блентавим обећањима и сеоским ескападама, на њихову жалост, тек су пука марва. Пријеко потребно гласачко тијело које ће изнова наградити главног бају новим предсједничким мандатом, а себе са још 4 године мизерије. Не зна марва, а и да зна, заболи их, што је управо тај исти ОХР, кога Додик "јебе", довео бају тенковима на власт. И није тада главном баји сметао ОХР. Напротив. Са својом пратиљом Биљаном Плавшић, дочекао је тенкове СФОР-а, као Марибор Хитлера. Наречена двоножна марва коју Додик метафорички кара у главу, весело уз оркестрирану пратњу Цвијановићеве, Шпирића, Радмановића и Говедарице, мазохистички тапше свом персоналном идолу. А, идол, као идол. Остарио. Излизао се од силних шаторско-кафанско-дворанских наступа. Мора, невољко, одрадити још један шоу. Још једну представу за гладне масе. Гажу за своју паству. Свој лабуђи пјев. Мора тракториста тракторски чупати своју странку из летаргичних дубина, у којима већ пар година хибернирана бивствује. Још овај пут, наш херој, наш воловодац мора заорати највећу и најдубљу бразду у Републици Српској. За себе, своје здравље, своју слободу, своју партију, своје кланове, своју мафију, своје министре, шефове, секретарице, кумове, кловнове... Па и за худе и безимене чланове партије, ако преостане шта послије ових побројаних. За њих 120 хиљада. На чекању. Чекају од баје радна мјеста за себе и своје фамилије. Чекају ухљебљење у државним мастодонтима. Чекају да им баја, попут Саибабе, из руку своји створи бомбоне за слађи живот. Не чуди што је наш баја у тој силној свјетини разгорачених очију и испружених руку препознао и некакве протуве и уштве. Свега се ту накотило.   Лако је туђим бајом обећања млатити А, мислили сте да је Додику лако? Мислили сте да свако може тек тако вербално карати кога стигне, а онда ићи на ручкић са тим истим људима? Није то лако. И не може свако. Нема свако тај желудац, тај нагон за успјехом, ту вољу за моћи и ту сеоску упорност, е да би све постигао. Стога, ако мислите опонашати Додика, одмах престаните! Нисте генетски обдарени за тако ли шта. Не може свако бити сексиста и љубавник. Реформатор и тиранин. Ево вам примјера овог сјевернокорејског малог Кима. Он је сам о тиранин. Наш Милеможе обоје. Растјерује људе са прессица и отвара аутопутеве за нигдје. Свеодједаред. Не може свако бити сецесиониста и национални унитариста. Нема лидера подсводом небеским који би се у једном дану отциј епио од једне државе И припојио двјема?! Како? Па, лијепо. Да се Баја пита, Република Српска биушла у састав и Србије и Русије. Или барем да се придружи Криму, на клупи за резервне територије. Да се баја пита, референдуми би се организовали на седмичној бази. О свему, а највише о отцјепљењу. Али, ето, не пита се наш баја баш за све. То је оно што га невиђено иритира, а у шта народ не може ни да повјерује. Јер зна Додик да, колики год баја био, баронеса Ештон брзо ушкопи ту сецесионистичку мушкост у њему. Зна Миле да је Путину стало до Републике Српске, као Индији до ногомета. Зна да му ваља љубити Вучићеве ЕУ стопе, уколико уопште жели да га источни велики брат удостоји погледа. Морао је тако наш Баја Милорад почесто ићи на Вучићев табуре. Чак је у свом мини перформансу пољубио заставу Републике Србије на некој пресици, изазивајући чуђење и подсмијех београдских новинара. Зна и схвата врло добро Милорад Додик да је у очима тог истог Београда тек пуко босанско сељаче, коме је судбина и међународна заједница намијенила једну малу улогу, а наш Миле сплетом околности јамио мало већу. А, не воли Миле никако да га Босанцем зову. Не воли миле Босанце, таман толико колико њега Вучић не воли. Тако је наш баја де фацто матафизички на ничијој земљи. Нема савезника нигдје. Добро, има она 3 четника на Криму, али они су сад заузети око неких рампи у околини Симферопоља. Сад, кад би тјерали мак на конац, тужно се да закључити како је баја Милорад растјерао све око себе. Остало му 120 хиљада чланова партије за које ни сам не гарантује и пар интелектуалаца на батерије које ваља плаћати да мисле бајином главом.   Све бајине фрустрације И како онда да не буде исфрустриран кад га господа шиканирају? Јер, са марвом, човјек који има средњу месарску школу, да простите, зна. Са господом је теже. Господа или се слаже са њим, што не постоји, или хоће пара за климоглаве. А, не може наш баја платити толико, колико има незајажљивих квазиинтелектуалаца по балканским нахијама. И ово што је платио боље да није. Свјестан је Додик да је убудале бацио паре на Каргановиће, Ћераниће и ресто десперадорске екипе. Зна он да су га консултанти и лобисти бјелосвјетски коштали као Светог Петра кајгана, да не кажем као Зворничана "Бирач", али готово је сад. Да се послужим бајиним језиком - "Послије јебања, нема кајања!" И са свим тим чињеницама излази Милорад Додик сам на предизборне олимпијске игре. Не вјерује неспособним сарадницима, плаћеним интелектуалцима, полулегалним лобистима, прекодринским политичарима, не вјерује народу превртљивом... Зато треба разумјети Милорада, који по Вишеграду и осталим нашим касабама плаши плебс нестанком Републике Српске. Јер у његовим очима, као и у очима хипнотисаног пука, Република Српска једнако је Милорад Додик. И таман толико и јесте остало Републике Српске у ових 8 година. Баја је од једног бх. ентитета успио направити самоизоловану територију из које и патриотска прекодринска браћа бјеже главом без обзир а и региструју предузећа по Федерацији БиХ. Успио је, мора му се признати, вратити и вријеме. Тако у Републици Српској, као деведесетих, царује пар криминалаца, људи роваре по контејнерима, продавнице су затворене, раја од прољећа почиње скупљати дрва за огрев. Топлане не раде... Дакле, сви весело ишчекују долазак 21. вијека. У општем куршлусу и конфузији изгубио се Милорад Додик. Зна он какав је русвај оставио иза себе у Републици Српској. А још више зна колико је усамљен. Остао је сам наш баја са својим пошалицама и доскочицама да увесељава незајажљиву свјетину цијело љето. Октобар ће показати колико је јак стендап комичар. Али већ сада је јасно да је његова 8 година дуга комедија одавно постала свенародна трагедија. Трагедија у којој народ иште хљеба од баје, који то одавно више није. Извор:  www.6yка.цом