Могуће смјене директора болница

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Драган Богданић изјавио је данас да ће коначну одлуку о могућим санкцијама за директоре здравствених установа који не испоштују смањења плата донијети Влада Српске и да може ићи "чак до тога да поједини директори више неће бити директори".

Република Српска 25.03.2014 | 08:30 Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Драган Богданић изјавио је данас да ће коначну одлуку о могућим санкцијама за директоре здравствених установа који не испоштују смањења плата донијети Влада Српске и да може ићи "чак до тога да поједини директори више неће бити директори". "Обавијестићемо и Владу и јавност како се проводи закључак Владе за исплате фебруарске и мартовске плате. Предложићу да сви који не испоштују тај закључак буду санкционисани, а Влада ће донијети коначну одлуку", рекао је Богданић новинарима у Приједору након састанка са директорима свих болница у Републици Српској. Он је додао да директоре болница именује и смјењује Влада, те да болнице троше највећи дио новца у здравству, али да су највећа одступања била у домовима здравља, чије директоре именује и смјењује локална заједница. "У одређеном броју локалних заједница владајућа коалиција је на власти и остаје нам знатно мањи број на који немамо утицаја, али и тамо ћемо јасно прецизирати уговоре са Фондом. Ми нећемо одустати од тога. Дозначићемо потребна средства, а да ли ће они то подијелити за три или десет мјесеци, то ће бити њихов проблем и биће принуђени или да отпуштају раднике или да смањују плате", рекао је Богданић. Он је истакао да ће средства за домове здравља бити уговарана на основу броја осигураних лица, обима услуга које пружају и потребног броја радника, а не броја радника који данас имају, јер "зна се да је максималан пријем здравствених радника у домовима здравља". "Уштеде у поређењу октобар 2013. и фебруар 2014. године износе 388.000 КМ у нето износу. Бруто износ није упоредив јер је сада на снази неопорезиви дио плате", појаснио је Богданић. Он је навео да циљ данашњег састанка нису санкције, него да се још једном подвуче одговорност свих руководилаца здравствених установа да јасно и прецизно примјењују закон и да се одступања више неће толерисати. "Извјештаји за плате за фебруар су скоро онакви какве желимо, али смо и данас нагласили да смо изненађени зашто то није било и за јануар. Не очекујемо да нека болница у извјештају за март има проблем са обрачуном плата", рекао је Богданић. Он је поновио да ни плате премијера ни министара не прелазе 3.000 КМ и да је данас скренута пажња директорима болница на одступања од закључка Владе Српске. "Након тога више нећемо указивати. Предузимаћемо одређене мјере без обзира колико је то непопуларно и колико није вријеме за то. Ми једноставно морамо да покажемо друштвену одговорност, ми лијечимо пацијенте који су у много тежој ситуацији од нас, имамо редовне плате, нисмо отпуштали раднике нити смо смањивали плате", навео је Богданић. Говорећи о плати директора приједорске болнице, Богданић је рекао да је та плата обрачуната у складу са законом и да је то један од ријетких директора који досљедно примјењују закон, али да се он може добровољно одрећи дијела плате да би примање свео на мање од 3.000 КМ. "Ко хоће да буде директор или помоћник директора, а разумије ситуацију, може урадити пар дежурстава без надокнаде, јер и ја много тога радим без надокнаде", закључио је Богданић. Директор приједорске болнице Мирко Совиљ рекао је да се плате у овој установи досљедно обрачунавају поштујући закон. "Моја плата обрачуната по коефицијенту је 2.700 КМ, а с минулим радом 3.065 КМ. У вези са дежурствима и додатним радом директора и помоћника директора, у овој установи ништа додатно није плаћено. Било дежурства, било додатни рад у амбулантама и хируршким салама, било шта, апсолутно није плаћено", рекао је Совиљ. Директор добојске болнице Владо Ђурђевић рекао је да његов помоћник за медицинска питања остварује право на накнаду по основу додатног рада у гинеколошкој служби, гдје раде свега три гинеколога, од којих сваки има по шест-седам дежурстава мјесечно. "Алтернатива томе је да примим још једног гинеколога, а то нити могу, нити имам људи на располагању, а и то би били већи трошкови него што су сада", рекао је Ђурђевић. Влада Републике Српске донијела је у јануару закључак да директори здравствених установа и њихови помоћници не могу имати плате веће од 3.000 КМ, не могу примати накнаде за приправност и дежурства и да извјештаје и рекапитулације за обрачун плата претходног мјесеца редовно достављају Министарству здравља и социјалне заштите до 15. у мјесецу. Министарство здравља и социјалне заштите 14. марта је саопштило да закључак Владе нису испоштовали домови здравља Бањалука, Билећа, Котор Варош, Невесиње, Петрово, Фоча, Градишка, Источно Ново Сарајево, Крупа на Уни, Ново Горажде, Сребреница, Хан Пијесак, Чајниче и Шековићи, Клинички центар Бањалука, Завод за физикалну медицину и рехабилитацију "Доктор Мирослав Зотовић", Завод за судску медицину, Завод за трансфузијску медицину, те болнице Источно Сарајево, Требиње, Добој, Бијељина и Приједор.