Депресивна занимања - конобар, учитељ...

Међу његоватељима у домовима за старе и васпитачицама у јаслицама забиљежен је највећи проценат обољелих од депресије, пренио је пословни портал Ецономy.

Република Српска 24.03.2014 | 09:40 Међу његоватељима у домовима за старе и васпитачицама у јаслицама забиљежен је највећи проценат обољелих од депресије, пренио је пословни портал Ецономy.рс. Његоватељи и васпитачице су слабо плаћени, раде врло напорно, а изузетно велики број људи свакодневно им заповиједа, „зановијета“ и односи се према њима без поштовања, показало је најновије истраживање о десет најдепресивних занимања. Типичан радни дан укључује напоран физички и психички рад, храњење, купање и бригу о особама које често нису у стању да изразе захвалност, јер су или исувише болесни или премлади или немају такву навику. Према истарживању објављеном на овом пословном порталу, на трећем мјесту листе од 10 занимања која изазивају озбиљне психичке проблеме, попут депресије, је посао конобара. Конобари су, такође, обично слабо плаћени, раде напорно, а изузетно велики број људи им свакодневно заповиједа и односи се према њима без поштовања. Иако од депресије пати 10 одсто особља ресторана, чак 15 одсто конобарица пати од истих симптома. Да је социјални и здравствени рад једно од најдепресивнијих подручја рада мало кога чуди, јер бављење злостављаном дјецом и женама, породицама у незамисливим кризама неминовно исцрпљује, указују стручњаци, навдено је у резултатима истраживања. Здравствени радници су на посебном удару јер, између осталог, имају и дуге смјене, а посао може да укључује и ситуације од којих им зависи живот. Послове умјетника и забављача, који су на петом мјесту листе, прати нередовна исплата хонорара, не зна се ни радно вријеме, а особе често раде у изолацији. Осим тога, креативни људи сами по себи су склонији проблемима расположења, а међу њима је депресивно око девет одсто, чему доприноси и животни стил који воде. Учитељи, које слабо ко поштује, раде и послије наставе, носећи пословне обавезе кући, а постало је уобичајено да им дјеца пријете и насиљем, налазе се на шестиом мјесту. Многи им стварају притисак – дјеца, њихови родитељи и школа, која понекад намеће немогуће стандарде. Седмо на листи депресивних занимања је рад на шалтерима и у канцеларијама у којима се пишу захтјеви и сличним позицијама углавном су изложени великим захтјевима, а имају врло мала овлаштења да било шта ријеше. Они су на „првој линији“, примају захтјеве и жалбе, а налазе се на самом дну административне пирамиде у смислу контроле. Слиједе радници на одржавању инсталација и разних мрежа су такође угрожени и склони депресији, јер морају да раде у било које вријеме, сезонским смјенама и ноћу, а уз труд што „почисте“ када други забрљају иде и мала плата. Финансијски савјетници и рачуновође који се баве стотинама или милионима туђих средстава, што је велика одговорност, заузели су девето мјесто. Савјет се мора дати врло опрезно јер, иако савјетник има чисту савјест, клијенти могу бити незгодни због лоших инвестиција. Продавци су десети на листи најдепресивнијих занимања, а за своју депресију имају „мали милион“ разлога. Већина њих ради за проценат од продаје, што значи да им извори прихода нису сигурни. Такође, можда морају да путују и проводе доста времена далеко од породице и куће. Ако продају путем телефона или презентација, продавцима је потребна додатна снага да би били успјешни.