Ко су супер богаташи у БиХ?

Босна и Херцеговина има 90 мултимилионера, барем тако тврди амерички портал Wеалтх-X.

Република Српска 24.03.2014 | 07:00 Босна и Херцеговина има 90 мултимилионера, барем тако тврди амерички портал Wеалтх-X. Према истом извору, њихово богатство се процјењује на девет милијарди долара. У односу на 2012., земља је добила пет нових милијардера. Према методологији рада Wеалтх-X, сваки појединац чије богатство прелази 30 милиона долара, спада у категорију мултимилионера. То подразумијева готовину, некретнине, умјетнине, авионе, хеликоптере, луксузне аутомобиле, али и дионице. Занимљиво је да је у БиХ са 2012. на 2013. годину број супер богаташа порастао са 65 на 85, а укупна имовина са осам на девет милијарди долара. Међу најбогатијима су херцеговачки предузетници: Маријан Приморац, познат по заступништву и дистрибуцији цигарета Творнице духана Ровињ у БиХ, те Мирко Грбешић, власник Мепас групе. Први располаже капиталом од 60, а други од 90 милиона евра. Међу богате се убрајају и Нијаз Хастор, власник АСА Превент групације, Гаврило Бобар, бизнисмен из Бијељине и Фахрудин Радончић, донедавно власник дневног листа Аваз и државни министар безбједности. Овдашњи грађани нису далеко од истине. У Босни и Херцеговини, 27 политичара, обављајући функције, стекли су огромно богатство. Најмање троје од њих имају имовину вриједну преко пола милиона евра. Међу њима је и Кемал Чаушевић, донедавно директор Управе за индиректно опорезивање. Током седам година обнашања те функције, Чаушевић је купио девет станова и пословних простора и 20 дулума земљишта. Али, није једини. Према наводима Центра за истраживачко новинарство, имовина Златка Лагумџије, министра спољних послова и лидера СДП-а, прелази милион евра. У најбогатије босанскохерцеговачке политичаре се убрајају и Милорад Додик, предсједник Републике Српске и СНСД-а, Никола Шпирић, државни министар финансија и трезора, те други човјек у Додиковој странци. "Укупна вриједност имовине породице Лагумџија данас прелази два милиона марака, а више од половине је стечено након 2002. године. Ту су три стана у Сарајеву, стан у Дубровнику, имање на Пољинама. Предсједник РС, Милорад Додик, је навео да издржава сина Игора, који тада није имао приходе, али јесте имовину вриједну 2,6 милиона марака. Додик је подигао и кредит од скоро 1,5 милиона марака, при чему је мјесечна рата кредита већа од 19.000 марака", наводи Ермин Затега, новинар ЦИН-а. "Сву своју покретну и непокретну имовину породица Додик је процијенила на 5,7 милиона макарака, у шта су урачунати станови у Београду, имање у Лакташима и низ других некретнина. Никола Шпирић је у само двије године стекао породично имање, луксузни аутомобил, а уштеђевина се повећала за око 80.000 марака. Шпирић је тада написао да посједује породично имање у Дрвару, троипособан стан у Бања Луци, двоипособан у Новом Саду, док његови син и кћерка имају по двоипособне станове у Београду и Бечу", истиче Затега. На примјеру именованих политичара није тешко закључити како су политика и новац у Босни и Херцеговини у спрези. Али, поставља се питање - како у држави, у којој 600.000 особа живи испод опште границе сиромаштава, а сваки пети грађанин преживљава од једног и по евра дневно, постати богат? "Нико од оних које познајем се није обогатио својом предузетничком идејом, неким добрим подухватом. Све је било повезано, или на бази преваре или на бази корупције или на бази позиције и положаја, повезаног са политиком. Међу тих 20-так које знам, 10-так је оних који су били на политичким функцијама, врло високим, до ниво премијера", каже Иван Шијаковић, професор на бањалучком универзитету. Суд БиХ је прошле године блокирао имовину Кемалу Чаушевићу, бившем директору Управе за индиректно опорезивање, који се доводи у везу са организованим криминалом. И то је све што је босанскохерцеговачко правосуђе предузело свих ових година, упркос бројним медијским извјештајима о могућем нелегалном стицању имовине водећих људи у политичком животу БиХ. Случајеви попут Иве Санадера у Хрватској и Мирослава Мишковића у Србији, у овој земљи су мисаони појам. "Правосуђе БиХ се налази под контролом политике. Најбољи доказ за такву тврдњу јесте чињеница да ни један случај високо позиционираних политичара није доведен до краја", констатује Срђан Благовчанин из Транспаренси интернатионал БиХ. Многи у БиХ отварање истрага о богаћењу бх политичара "преко ноћи" доводе у везу са приближавањем земље ка Европској унији и испуњавањем стандарда које та институција поставља пред сваку земљу, што је уосталом био случај и са Хрватском и Србијом. Но, узме ли се у обзир чињеница да БиХ иде пужевим корацима ка Европској унији, чини се да преиспитивања богатства појединих водећих људи, још задуго неће бити.