Није се водило рачуна о надлежностима

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да постоји низ пројеката који нису имплементирани, мада су требали бити кроз ИПА програм, јер се није водило рачуна о расподјели уставних надлежности.

Република Српска 13.03.2014 | 18:35 Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да постоји низ пројеката који нису имплементирани, мада су требали бити кроз ИПА програм, јер се није водило рачуна о расподјели уставних надлежности. Цвијановићева је нагласила да се много времена трошило на то да се утврди ко је за шта надлежан, а да је било довољно само отворити и погледати Устав. "Након четири, пет пројеката рекла сам шта је заједнички именитељ свих проблема које смо идентификовали. У сваком од тих пројеката ситуација је била везана за чињеницу да се нису уважиле уставне надлежности учесника из Српске, али и других нивоа власти, укључујући и кантонални ниво, који нису били адекватно заступљени", рекла је Цвијановићева новинарима у Сарајеву након првог састанка заједничке радне групе ЕУ и БиХ за убрзање провођења пројеката које финансира ЕУ. Она је навела да је на састанку конкретно разговарано о важним темама на које је из Српске одавно скретана пажња да се њима треба бавити, те да је јасно указала да је то због чињенице да се није водило рачуна о расподјели уставних надлежности и да није била обезбијеђена укљученост свих нивоа власти на адекватан начин. Говорећи о висини средстава која су изгубљена, премијер Српске је навела да је 600 милиона евра у протеклих неколико година било на располагању, односно 200 милиона евра средстава која нису реализована и повучени договорени пројекти. "Не говорим о милионској штети на тај начин, јер цијеним да нису у неким стварима ни могла бити имплементирана средства јер је игнорисана чињеница шта јесу, а шта нису уставне надлежности. Да су ствари биле постављене како треба и да смо тачно знали за шта су средства требала да служе, то би била ужасно велика свота, а овако, ако је вријеме изгубљено да би нешто научили онда то вриједи", рекла је Цвијановићева. Премијер Српске је додала да, нажалост, има и конкретних ствари које су могле да буду пружене грађанима када је ријеч о развојним и инфраструктурним пројектима који су остали заблокирани. Према њеним ријечима, учесници састанка су на добром путу да за неке од ових пројеката ускоро нађу рјешење, јер су идентификовани учесници у пројектима. Она је похвалила приступ анализи сваког од пројекта, као и ниво на којем се одржава састанак, те нагласила да је добро да покажу шта да се ради у будућем периоду да би неки од пројеката били деблокирани. "У наредном периоду треба прецизно утврдити детаље који требају да буду садржани у једном пројекту да би било могуће да се имплементира", рекла је Цвијановићева. Она сматра да се на тај начин тим питањем требало бавити још прије неколико година, јер постоје пројекти који се "вуку" из 2008-2009. године. "Када се говори о средствима која су стављена на располагање БиХ, увијек се говори о великим цифрама. Међутим, када се погледа колико средстава је БиХ могла да апсорбује, видјећете да је то мали број", навела је премијер Српске. Она је додала да је увијек мали износ био на располагању када је ријеч о практичним потребама, односно социјално-економској димензији и у сврху развоја и подршке привредним активностима. Цвијановићева се нада да ће се убудуће доћи до рјешења која ће бити боља, с обзиром да су читав низ година имплементирани пројекти који су јачали институције. "Зашто јачати институције ако немамо јасну визију шта треба да раде, за шта су надлежне и коју добробит доносе грађанима. Низ пројеката био је искључиво усмјерен на јачање институција БиХ", нагласила је Цвијановићева и додала да није видјела корист од њих него само гомилање администарције. Према њеној оцјени, данашњи састанак заједничке радне групе ЕУ и БиХ за убрзање провођења пројеката је прекретница, јер су представници ЕУ увидјели да се треба бавити практичним стварима. Она је најавила да ће програмирање пројеката за будућу помоћ бити на секторским принципима што је сасвим другачије у односу на ИПУ која је била протеклих пет, шест година. Када је ријеч о конкретној користи, Цвијановићева је напоменула да је мало пројеката који се директно односе на кориснике, али ће их бити када се реформишу одређени сектори и када се буде у стању повући одређена средства. "Ово је фаза да смо у предворју прије него што дођемо у фазу да повучемо значајнија средства", појаснила је Цвијановићева и подсјетила да се не може занемарити чињеница да је у прошлости било јако добрих пројеката када је Српска добијала конкретну помоћ. Она је навела да је током састанка указано на неколико докумената који требају да буду донесени, попут стратегије у области саобраћаја и безбједности, те да је било ријечи и о неколико пројеката искључиво у вези са ФБиХ, али и о попису пољопривредних газдинстава. "Предложила сам да три статистистичке агенције изађу са упутствима како извести попис пољопривредних газдинстава да не буде политичке свађе о томе да ли треба донијети неки закон на нивоу БиХ. Дакле, потпуно практичан приступ да брже дођемо до неопходних података", рекла је предсједник Владе Републике Српске. Састанку су присуствовали и премијер Федерације БиХ Нермин Никшић, предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, генерални директор Генералног директората Европске комисије за проширење Кристијан Данијелсон и директор Дирекције за европске интеграције БиХ Невенка Савић. Из Делегације ЕУ у БиХ раније је саопштено да се у БиХ тренутно проводе пројекти вриједни 210 милиона евра, а додатни од 150 милиона евра треба да буду уговорени.