Погрешни приоритети у школству Српске

Од укупно 298 основних и средњих школа у Републици Српској, електронски дневник уведен је у њих тек 25, за шта је из Развојног програма РС издвојено близу 1,5 милиона марака.

Република Српска 13.03.2014 | 09:41 Од укупно 298 основних и средњих школа у Републици Српској, електронски дневник уведен је у њих тек 25, за шта је из Развојног програма РС издвојено близу 1,5 милиона марака. Док из ресорног министарства тврде да овај пројекат показује веома добре резултате, неки су мишљења да је споменуту цифру требало уложити у друге сврхе, попут санације школа, јер неке од њих прокишњавају, док има и оних за које би се помислило да ће их, како кажу, "струшити вјетар". Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС, истиче да је позната чињеница да неке школе немају ни мокри чвор. "Док мало одете по неким селима, стрепите да ће се, ако вјетар мало јачи дуне, све срушити. Онда имате случајеве да дјеца не смију пити воду. То су чињенице и људи раде у таквим условима. Није исто радити у топлој, загријаној, финој учионици, или негдје гдје морате ложити ватру, гдје се врати дим у учионицу када се вјетар окрене или притисак промијени", истиче Гњатић. Он каже да у 21. вијеку треба имати електронски дневник, али и да треба поредати приоритете, у смислу да ли је битније уредити школски објекат или пратити савремене трендове. "Мојим колегама треба омогућити несметан рад и добре услове. Самим тиме сам вам рекао шта су приоритети", издваја Гњатић. Сличног је става и Велимир Сакан, члан Одбора за образовање, науку, културу и информисање Народне скупштине РС, који сматра да су постојале друге, приоритетније ставке гдје је требало уложити новац који је досад издвојен за електронски дневник. "Не можемо правити кораке испред, а иза себе остављамо проблеме које имају дјеца и у основном и у средњем образовању. Имамо школе које прокишњавају, које немају сала за физичко васпитање, а да не причамо о санитаријама", каже Сакан. Основна школа "Свети Василије Острошки" Требиње има електронски дневник, а Драган Мрдић, директор те васпитно-образовне установе, каже да истовремено имају проблема са дотрајалом столаријом на школској згради. "Прозори нам нису промијењени 35 година и у лошем су стању", каже Мрдић, те додаје да је електронски дневник, ипак, оправдао очекивања, те да су родитељи задовољни. Иначе, још није познато када ће електронским дневником бити "покривена" преостала, велика већина васпитно-образовних установа, а досад је утрошено тачно 1.483.825 марака. "Дугорочни план Министарства подразумијева увођење електронског дневника у све школе у РС", увјерава Здравко Марјановић, вршилац дужности помоћника министра за предшколско, основно и средње образовање у Министарству просвјете и културе РС. По његовим ријечима, родитељи су на овај начин у могућности да свакодневно прате рад дјеце у школи, у складу са интересовањем и могућностима приступа интернету. "Превасходна намјена електронског дневника и јесте остварење непосредног и свакодневног контакта са родитељима и сматрамо да је то веома важна ставка у васпитном-образовном процесу који школа обавља", истиче Марјановић. При том додаје да на овај начин побољшавају комуникацију наставника, ученика и родитеља, што, како истиче, не значи да родитељи треба мање да долазе у школу. "Захваљујући овој техничкој могућности, родитељи ће моћи благовремено да сазнају за евентуални проблем који има њихово дијете у школи и да предузму адекватне мјере. Намјера нам је да електронски дневник допринесе квалитетнијој настави", наглашава Марјановић.