Лични банкрот на дугом штапу

Могућност увођења личног банкрота у БиХ засад се ни не назире, иако је таква пракса заживјела у бројним државама и помогла је многим презадуженим грађанима.

Република Српска 10.03.2014 | 09:30 Могућност увођења личног банкрота у БиХ засад се ни не назире, иако је таква пракса заживјела у бројним државама и помогла је многим презадуженим грађанима. Лични банкрот подразумијева да дужници добијају одређени износ новца, колико им треба за живот, док њиховим имовином и примањима располаже "старатељ". За увођење такве праксе залажу се представници Удружења за заштиту жираната у БиХ, из којег подсјећају да више од 10.000 грађана враћа туђе кредите. "Лични банкрот у западним земљама постоји и више од 20 година. Да би тај закон био донесен и код нас морају се ускладити и други прописи. Ми смо о томе већ разговарали са представницима Агенције за банкарство, али и са неким посланицима. Покренули смо тему која се односи на лични банкрот и многи су се сложили да таква могућност треба да се уведе и код нас", каже Јоцо Цвјетковић, предсједник Удружења за заштиту жираната у БиХ. Према његовим ријечима, стручњаци сматрају да се могућност проглашења личног банкрота у БиХ неће догодити ускоро. Попут њега и Марко Ђого, предсједник Секције за банкарство у Удружењу економиста РС - СWОТ, истиче да се у БиХ о увођењу закона о личном банкроту размишља већ неколико година. "Повремено се увођење таквог закона појави као тема и у институцијама и удружењима. Не сумњам да ћемо у наредних неколико година добити такав један закон. Али, питање је да ли би тај закон ишао у корист или на штету грађана који не могу да враћају кредите", наглашава Ђого. Зоран Павловић, економски аналитичар, истиче да би лични банкрот био користан за категорију становништва која није у могућности да било шта уради са својим дугом. Нагласио је да, чак и када би данас била покренута званична иницијатива за увођења те праксе у БиХ, тешко да би то све у догледно вријеме заживјело. "Код нас би то питање врло брзо било исполитизовано, а онда би се све завршило бескрајним одлагањем, односно недоношењем било каквих нормалних законских рјешења. Овде би се све чинило да се ствари компликују и не рјешавају, као да то никоме није у интересу", истиче Павловић. За оваквим законом посегло се прије неколико година у Хрватској. Орсат Миљенић, министар правосуђа Хрватске, поручио је да циљ личног банкрота није грађане претворити у робове, али и нагласио да дугови морају бити отплаћени. Миљенић је појаснио да прво буду пописана сва дуговања, са једне стране, те сва примања и имовина, са друге стране. Затим, како је додао, буде израчуна то колико дужник уопште може вратити, а оно што не може - буде отписано. Баш као бх. грађани, ни становници Србије, који нису више у стању да отплаћују узете кредите, не могу да прогласе лични банкрот, јер за то не постоји закон. Као и код нас, пропису, који би то регулисао, засад у Србији нема наговјештаја.