Јоцић излаже завршну реч о убиству Пуканића

Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам данас би у наставку суђења у Специјалном суду у Београду требало да изложи своју завршну реч поводом оптужби да је организатор групе која је из користољбља убила власника хватског "Национала" Иву Пуканића и његовог сарадника Нику Франића 23.

Република Српска 10.03.2014 | 07:30 Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам данас би у наставку суђења у Специјалном суду у Београду требало да изложи своју завршну реч поводом оптужби да је организатор групе која је из користољбља убила власника хватског "Национала" Иву Пуканића и његовог сарадника Нику Франића 23. октобра 2008. у Загребу. Јоцић је на почетку суђења пре три године, тврдио да нема везе са тим биством и да су му хапшење и овај процес сместиле "хрватско - албанско - црногорска мафија". Након Јоцића своје завршне речи требало би да изложе Миловеновић и Кузмановић а потом ће суд заказати изрицање пресуде. Крајем јануара Тузилаштво за организовани криминал предложило је суду да Јоцића осуди на 40 година затвора због организовања убиства, а исту казну је тражило и за припадника београдског дела његове екипе Жељка Миловановића, као директног извршиоца убиства. За Миленка Кузмановића који је, према ставу тужилаштва, био задужен за логистичку подршку Јоцићевој банди, тужилаштво је тражило казну "не мању од 15 година затвора". Тужилаштво сматра да је Јоцић организовао убиство Пуканића по налогу Н.Н. лица које му је за то платило милион и по евра, а да је мотив убиства било користољубље. Тузилаштво је, такође, у завршној речи закључило да је јасно доказано ко је извршио ликвидацију, да је тешко доћи до налогодаваца, али да је неспорно утврђено да је мотив убиства Пуканића било његово писање о међународном шверцу цигарета, као и његово сведочење о томе пред судом једне европске земље. Миловановић је прошле године у Загребу у одсуству осуђен на 40 година затвора, јер је подметнуо експолозив којим су рањени хрватски новинари. Оптужница српског Тужилаштва за организовани криминал терети Јоцића да је организовао криминалну групу која је извршила убиство Пуканића и Фрањића 23. октобра 2008. године, након што је са "за сада неидентификованим лицем" постигао договор да за 1,5 милион евра убије власника хрватског "Национала". Тужилаштво наводи да су, поред Јоцића, припадници криминалне групе били Миловановић и Кузмановић. Јоцић је ухапшен 27. априла 2009. у Београду и до прошле зиме је био у притвору када је пребачен у затвор на одслужење казне од 15 година за убиство Горана Марјановића 1995. године. Кузмановић је од 9. марта 2013. године, после готово три године у притвору, пуштен да се брани са слободе. Миловановић је оптужен да је поставио експлозив поред аутомобила убијеног хрватског новинара, а Кузмановић да је припадницима загребачког дела "Јоцићеве групе" требало да обезбеди пасоше за бекство, по извршеном убиству. Хрватском делу Јоцићеве групе Роберту и Луки Матанићу, Амиру Мафаланију, Бојану Гудурићу и Слободану Ðуровићу, као и Миловановићу судило се у Загребу. Врховни суд Хрватске првостепену пресуду којом су били осуђени на 150 година затвора смањио је у априлу за свега две године. Роберту Матанићу који је организовао групу Врховни суд је потврдио 33 године затворске казне, његовом блиском рођаку Луки Матанићу јединствена казна смањена је са 16 на 15 година, а то је учињено и за Амира Мафаљанија. Жељку Миловановићу који је експлозивом у мопеду који је довезао у двориште "Национала" убио Пуканића и Фрањића потврђена је максимална затворска казна од 40 година затвора, а Бојану Гудурићу који је у резерви чекао са снајпером ако експлозив затаји потврђена је казна затвора од 30 година. Ðуровић је као посредник између наручиоца убиства и извршиоца осуђен на 25 година затвора. Према српској оптужници, мотив убиства Пуканића је то што је у медијима у Хрватској и Србији износио сазнања о деловању више криминалних група на подручју Србије и земаља у окружењу. Загребачки суд није утврдио постојање злочиначке организације, како се наводи у оптужници, као ни наручиоца убиства, па тако ни мотив Пуканићеве ликвидације. Мотив оптужених за то убиство, према ставу суда у Загребу, било је користољубље будући да су за убиство једног од најекспониранијих новинара на овим просторима добили 1,5 милиона евра. Тај суд сматра да само Ðуровић, који је био веза између непознатог наручиоца и извршиоца и који је подстицао на то убиство, зна ко је наручилац Пуканићевог убиства. Ðуровић је, пак, у јануару 2011, сведочећи путем видео конференцијеске везе са жупанијским судом у Загребу, бранио пред Специјалним судом у Београду свог кума Јоцића, наводећи да он нема никакве везе са убиством власника хватског "Национала". Своју тврдњу Ðуровић је поткрепио управо наводима пресуде Жупанијског суда у Загребу у којој се Јоцић ни не помиње, док га српско тужилаштво за организовани криминал терети као организатора те ликвидације. "Сретен Јоцић је ухапшен само на основу изјаве (сведока сарадника из хрватског процеса) Томислава Марјановића да је у стану Роберта Матанића разговарао са неким и да он претпоставља да је то Јоцић", рекао је тада Ðуровић. Осуђени Гудурић и Матанић су одбили да из Загреба сведоче у београдском процесу.