Српски тим излаже тужбу против Хрватске

У Међународном суду правде данас ће, излагањем српског правног тима, бити настављена усмена расправа у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске од 1991.

Република Српска 10.03.2014 | 07:15 У Међународном суду правде данас ће, излагањем српског правног тима, бити настављена усмена расправа у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године. Током наредне седмице српски правни тим на челу са искусним правником из Министарства спољних послова Сашом Обрадовићем представиће доказе о чињеници да је Хрватска извршила геноцид на Србима који су живели на њеној територији од 1991. до 1995. године, с акцентом на акцију "Олуја". Данас ће најпре чланови тима Србије одговорити на оптужбе које је Хрватска током прошле седмице изнела на почетку усмене расправе, а у наставку заседања ће представити противтужбу Србије из 2010. Осим описаних злочина у периоду од 1991. до 1995. у Хрватској, противтужба предочава историјски контекст догађаја осврћући се и на период од 1941-1945. године, ради лакшег разумевања догадаја који су уследили од 1991-1995.године. У документу који је поднет Међународном суду правде су подаци о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операција "Бљесак" и "Олуја". Поред утврђивања да ли је почињен геноцид у Хрватској од стране једне или друге државе у спору, једно од питања која ће суд утврђивати на захтев Србије, је питање временске надлежности за одлучивање. Наиме, Србија оспорава надлежност суда за одлучивање о догађајима који су се десили од 1991. до 27. априла 1992. године када је формирана СРЈ, а чији је правни сукцесор Србија. Када је 2008. године суд проценио да је належан за одлучивање у том спору он није решио питање временске надлежности, јер је оценио да је то везано за садржину спора. Поред Обрадовића у име Србије, на оптужбе из Хрватске данас ће одговарати и светски стручњаци за питање геноцида, као што је канадски професор Вилијем Шабас и професори Андреас Цимерман, Кристијан Тамс из Немачке који ће се бавити питањима надлежности суда. Британски адвокат Вејн Џордаш и спрски адвокат Новак Лукић ће се посветити испитивању сведока чије је саслушање планирано за уторак и среду. Усмена расправа, која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима, биће закључена 1. априла, пошто ће од 20. марта уследити друга рудна презентовања аргумената суду оба правна тима. То је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије. Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године. Србија је одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Како ниједна од страна у спору није поднела одштетни захтев према другој држави, суд се тим питањем неће ни бавити. Суд ће утврђивати да ли су Хрватска, односно Србија, као државе прекршиле Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, односно извршиле геноцид на територији Хрватске у периоду који је обухваћен тужбом и контратужбом од 1991. до 1995. године. Тек уколико пресудом буде утврђено да је постојала одговорност поједине државе за геноцид, могло би да се покрене и питање накнаде штете. Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обе државе. О тужби и контратужби Хрватске и Србије одлучиваће укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хоц судија из Србије и Хрватске. То су професор правног факултетау Београду Миленко Крећа и професор Правног фалуктета у Загребу у пензији Будислав Лукас. Расправом председава председник МСП-а судија из Словачке Петар Томка. Усменој расправи, претходила је дугогодишња писана расправа која се одвијала путем подношења писаних поднесака суду, као што су: тужба, одговор на тужбу, конратужба, одговор на њу, а све уз обимну документацију на више десетина хиљада страница.