Турска ускоро без Фејсбука и Јутјуба?

Турски премијер Тајип Ердоган изјавио је да би, после локалних избора 30.

Република Српска 07.03.2014 | 13:28 Турски премијер Тајип Ердоган изјавио је да би, после локалних избора 30. марта, у Турској могли да буде забрањени Фејсбук и Јутјуб које, како је казао, злоупотребљавају његови политички противници."Одлучни смо по том питању. Нећемо овај народ оставити на милост и немилост Јутјуба и Фејсбука. Предузећемо неопходне кораке на најодлучнији начин", рекао је синоћ Ердоган у интервјуу турској станици "АТВ". Упитан да ли те мере можда подразумевају и забрану тих сајтова, Ердоган је одговорио: "И то је укључено". Ердоган је у оштром сукобу са турским имамом који живи у САД Фетхулахом Гуленом, бившим савезником, ког је оптужио да на Интернету објављује лажне аудио снимке, а на основу којих је откривена корупција у најужем Ердогановом кругу. Владини званичници наводе да је Гуленова мрежа Хизмет изградила тајни утицај у турској полицији и правосуђу током прошле деценије и да нелегално прислушкивање на хиљаде телефонских разговора има циљ да се "закувавају" кривични предмети против политичких непријатеља уз покушај да се тако утиче на званичну Анкару - оптужбе које је Гулен негирао. Четири тајна снимака појавила су се недавно на Јутјубу као део онога што турски премијер види да као кампању против његове владајућа Партије правде и развоја пред локалне изборе 30. марта и председницке изборе касније ове године. Ердоган је наговестио да је могуће и покретање кривичне истраге против Гуленовог покрета Хизмет. Он није искључио ни могућност да Турска затражи расписивање црвене потернице Интерпола за Гуелном. Ердоган је недавно поручио Гулену да престане да се меша у политику државе. "Био сам наиван. Учинио сам све што је у мојој моћи да га подржим", рекао је тада Ердоган, мислећи на Гулена који живи у егзилу у САД. Ердоган је оптужио Гулена и његове следбенике у Турској да су покренули велику истрагу о корупцији на чијој мети су се нашли кључне личности из његовог најближег круга која је до сржи уздрмала његову владу уочи кључних избора 30. марта. Гуленов покрет био је главна подршка Ердогановој Странци правде и развоја, која има исламистичке корене, када је први пут дошла на власт 2002. године. Они су се удружили да би смањили утицај некада моћне турске војске која је од 1960. године извршила три пуча као самопроглашени чувар секуларне државе. Али њихов савез се распао после полицијске операције у децембру у којој је приведено неколико десетина кључних Ердоганових пословних и политичких савезника због оптужби за корупцију у грађевинским пројектима, шверцовање злата и недозвољену трговину са Ираном. Ердоган, који је 11 година био доминантан у политици, у више наврата је оптуживао тзв. Гуленисте у полицији и правосуђу да стоје иза истраге о корупцији и осветио се смењивањем више сотина полицајаца и тужилаца.