Загреб жели надоградњу Дејтона?

Званични Загреб ради на још једном документу важном за решење тренутне кризе у БиХ, пише загребачки "Вечерњи лист", у издању за БиХ.

Република Српска 05.03.2014 | 22:01 Званични Загреб ради на још једном документу важном за решење тренутне кризе у БиХ, пише загребачки "Вечерњи лист", у издању за БиХ. Реч је о позиву на договор свих страна о “надоградњи Дејтона” и новом Уставу, који ће узети у обзир реалност федералног устројства те земље и легитимне интересе конститутивних народа. Загреб је, како се наводи, Бриселу већ упутио документ назван “Промеморија БиХ”, којим се од ЕУ тражи да за БиХ осмисли посебан модел који би се разликовао од уобичајеног приступног процеса. Суштина тог предлога је да се за процес интеграције БиХ у ЕУ користи приступ који је “кројен према мери БиХ”. БиХ би, наводи у коментару овај загребачки дневник, био додељен статус посебне земље кандидата, а динамика и напредак интеграције БиХ у ЕУ требало би да буду директно везане уз днамику и развој њене интерне, функционалне, политичке и административне ефикасности. “Вечерњи”, међутим, пише да то није све што Хрватска предузима када је у питању спасавање БиХ. Позивајући се на своја сазнања, аутор Јозо Павковић пише да званични Загреб ради на још једном важном документу, а реч је заправо о својеврсној комбинацији промеморије и других начела везаних уз БиХ, посебно за босанско-херцеговачке Хрвате. У том документу, наводи се, БиХ стране се позивају на договор о “надоградњи Дејтона” и новом Уставу који ће узети у обзир реалност федералног устројства земље и легитимне интересе конститутивних народа. Посебно се скреће пажња на неравноправан положај Хрвата, али и изградњу функционалне државе, што би требало да буде у интересу свих у БиХ. Колико је конкретан хрватски предлог најбоље показује закључак да би успешно усвајање новог Устава требало да означи крај мандата међународног високог представника, добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ и почетак преговора за европску будућност БиХ, наводи лист. Хрватска предлаже и пакет развојне помоћи за БиХ те званично промовисање БиХ као приоритета Европске комисије у новом мандату. Ако овај документ угледа светло дана, биће реч о најконкретнијем плану за БиХ до сада. И не само то, додаје лист. Документи креирани у Загребу заправо “разоткривају” оно што хрватска државна политика ради последњих година, а посебно од уласка у ЕУ. “Као добри сусед и Пантовчак и Бански двори све су чинили како би помогли БиХ на њеном путу према ЕУ. Сваким потезом су показивали како им је стало до модерног уређења, целовите БиХ у којој су на одговарајући начин решена сва, па и национална питања. Особито питање БиХ Хрвата које Хрватска и по свом Уставу мора да штити”, наводи лист. Нажалост, додаје се, добронамјерност званичног Загреба”често је у БиХ била претварана у супротност. Искрени напори да се помогне суседу дочекивани су оптужбама за мешање у унутарње односе. Штавише, указује се, "незахвални уметници простачким речником вређали су хрватског премијера због доласка у Мостар".