Ништа од бизниса вијека

Од помпезно најављиваног уносног посла узгоја тартуфа, најскупље гљиве на свијету, по свему судећи неће бити ништа.

Република Српска 05.03.2014 | 11:00 Од помпезно најављиваног уносног посла узгоја тартуфа, најскупље гљиве на свијету, по свему судећи неће бити ништа. Наиме, како је "Независним" потврђено, фирма "Греен Лабораториес" из Лондона престала је да финансира све трошкове по питању овог пројекта, као и оне које су се односиле на рад представништва које се налазило у Бањалуци. Обећане саднице заинтересованим пољопривредницима никада нису подијељене. Подсјећамо, према најавама које су прошле године дошле из ове компаније, посао се огледао у дијељењу бесплатних садница, које иначе коштају 30 евра, и потписивању уговора о формирању плантаже са које би род љешњака и тартуфа био пласиран на унапријед обезбијеђено тржиште. "Немамо информацију ни из Лондона ни из Београда да ли ће овај пројекат бити настављен, али новац по овом питању више не шаљу. Све је тренутно у фази мировања", казала је Сенка Гатарић-Василић, директор представништва ове фирме у Бањалуци. Како је рекла, до сада није потписан ниједан уговор о садњи, а анализе, које је урадило неколико заинтересованих, показале су како у ствари немамо земљиште на којем би овај посао могао да успије. "На нашим просторима земљиште је углавном кисело, а за род тартуфа неопходно је да буде неутрално. Као такво, погодно је за љешњак, али не и за тартуф", казала је Гатарић-Василићева. Боро Марић, предсједник Удружења гљивара и љубитеља природе из Мркоњић Града, каже како је, гледајући средства која треба издвојити за почетак посла, боље да је пропао. "Према њима, испада да све добијате бесплатно, а од вас траже земљу, узорке и разна друга документа која коштају и више од 1.000 марака. Дају вам саднице, а наредних десет година вас држе у неизвјесност зато што нема рода, с тим да, ако се садница осуши, наплаћују по 40 до 50 евра. То је тако опипљив и осјетљив процес да нема шансе да се тако брзо и успјешно развије, па ми је све од почетка било јако сумњиво", каже Марић. А љешњак са тартуфима се неће садити ни у Србији, с тим да су потенцијални пољопривредници много горе прошли него овдје, пошто их је неколико платило неопходне сертификате за почетак посла у износу и до 600 КМ. На десетине њих већ данима покушавају да ступе у контакт са представништвом компаније из Лондона у овој земљи у вези са додјелом садница, али засад немају успјеха. "Морао сам да радим анализу земљишта, да платим сертификат и што је најцрње већ другу годину не обрађујем земљу, чекајући саднице. Требало је да их добијемо одмах након потписивања уговора, у марту прошле године, али су одложили садњу јер је наводно била суша. Исто образложење смо добили и за јесењу садњу. Сада је опет пролеће, али никаквих информација немамо", казао је за београдске медије Јовица Јањић из Власотинца. Килограм црног тартуфа који се плантажно гаји у Италији и Шпанији, на свјетском тржишту кошта 550 евра, а бијели, најквалитетнији тартуф кошта 1.000 евра по килограму. Занимљиво је да је у Кини 2007. године бијели тартуф тежак 1,5 килограма продат на аукцији за 330.000 долара. Тартуфи су врло тражен деликатес на божићној трпези богатих.