На Косово бачено 10 тона уранијума

УН сакриле од јавности извештај у коме се каже да је НАТО током бомбардовања бацио на Косово око 10 тона осиромашеног уранијума, јавио је портал Газетаекспрес.

Република Српска 05.03.2014 | 08:31 УН сакриле од јавности извештај у коме се каже да је НАТО током бомбардовања бацио на Косово око 10 тона осиромашеног уранијума, јавио је портал Газетаекспрес. Овај извештај је, како је пренео портал Газетаекспрес, саставио је шефа мисије за просторни програм УН Бакарија Кантеа Извештај иде даље објашњавајући да се бомбардовање НАТО снага десило у времену сетве, а осиромашени уранијум је утицао на квалитет ваздуха, земље и воде, што је резултирало последицама у ланцу исхране. Као последица тога будуће генерације су изложене повећању броја оболелих од рака, леукемије, абортуса, деформација новорођених беба, наводи Газетаекспрес. Део извештаја шефа комисије ОУН Бакарија Кантеа 1999. године о ужасним последицама бомбардовања Србије никада није јавно објављен. Делови тог извештаја су, ипак, доспели у јавност захваљујући независном америчком новинару Роберту Џејмсу Парсонсу. "Сваки значајнији циљ у Србији током НАТО бомбардовања 1999. године гађан је различитом врстом оружја. Један од највиших званичника УНЕП (Програм Уједињених нација за животну средину чији су стручњаци истраживали последице бомбардовања) потврдио ми је то. Они су заправо тестирали оружје на цивилном становништву. То је незапамћен ратни злочин". Овако, за "Новости", Роберт Џејмс Парсонс, новинар који је објавио тајни извештај УН о последицама НАТО бомбардовања, сумира напад на тадашњу СРЈ. Независни новинар, чији су текстови о НАТО агресији објављени у неколико швајцарских дневника, као и у француском "Монду", каже да је то била прва у низу "хуманитарних" интервенција које су довеле до стравичних страдања, попут оне која је разорила Либију. Каже да је и данас запањен што су се Америка и НАТО одлучили да један народ усред Европе заспу бомбама са осиромашеним уранијумом. Парсонс твтди да је у то време спроведена страшна кампања у медијима да би се сакриле катастрофалне последице бомбардовања и оправдао напад на Југославију. "Тим УНЕП је, док је још трајало бомбардовање, саставио прелиминарни извештај о хуманитарној катастрофи који је изазвало бомбардовање осиромашеним уранијумом, али тај извештај никада није званично објављен. Када сам га ја објавио у новинама, и сам сам трпео велике притиске због тога. У то време још је било живо сећање на последице које су амерички војници трпели због коришћења уранијумске муниције у Заливском рату. НАТО ни по коју цену није хтео да дозволи да се говори о осиромашеном уранијуму у Европи", прича Парсонс. НАТО је, према Парсонсовим речима, покушао да спречи Уједињене нације да после рата пошаљу тим истраживача у Србију. На крају, направљен је компромис - екипа Уједињених нација је дошла у Србију, али нигде нису ишли без пратње НАТО војника. Тај други извештај објављен је 2001. године. "Водили су их искључиво на места на којима није коришћена уранијумска муниција или на локације које су пре тога очистили. Извештај који је после тога састављен је бесмислен. Западни медији се тим проблемом готово уопште нису бавили. Из неког разлога једноставно су слушали оно што је Џејми Шеј говорио", каже Парсонс. Међутим, код службеника и војника који су после бомбардовања послати на Косово свест о опасности од радијације изазване посејаним уранијумом и те како је постојала. Парсонс наводи пример холандских војника који су упозорени да на Косову не једу ништа ван војних база у којима су им служили увезену храну. "Фредерик Бартон, заменик високог комесара УН за избеглице, тражио је од Светске здравствене организације да уради студију о утицају уранијумске муниције. Та студија никада није завршена, јер је Међународна агенција за атомску енергију искористила своје право да то заустави", објашњава Парсонс. Ипак, како прича овај новинар, један руски професор из СЗО дао је незавршен извештај Бартону. "После тога, он је тражио да се на Косово не шаљу труднице, као и да се уведе правило да нико не може да буде послат на Косово ако не жели. Бартон је након тога остао без посла, иако је већ био виђен за наследника Садако Огате на челу Комесаријата", рекао је Парсонс.