Није било геноцида у Хрватској?

Бивша портпаролка Хашког тужилаштва Флоренс Артман каже да геноцида током рата у Хрватској није било, да је то јасно чак и Србији и Хрватској и да ће Суд одбацити обе тужбе.

Република Српска 04.03.2014 | 08:55 Бивша портпаролка Хашког тужилаштва Флоренс Артман каже да геноцида током рата у Хрватској није било, да је то јасно чак и Србији и Хрватској и да ће Суд одбацити обе тужбе. ''Нема сумње какав ће бити исход суђења пред Међународним судом правде у Хагу по узајамним тужбама Хрватске и Србије'''', рекла је Артман за београдски лист '' ''Данас'', истичући да ће Суд одбацити обе тужбе. Она је додала да је Европска унија ''иза затворених врата'' охрабривала и Хрватску и Србију да одустану од тужби, као и да је у ситуација у БиХ током рата била посве другачија где је ''почињен геноцид над једним од конститутивних народа, односно над Бошњацима''. Пошто до тога није дошло, ЕУ, према речима Артманове, нема разлога да се супротстави покретању неопходне расправе, на ненасилни начин, судским средствима. ''У Хрватској су почињени злочини против човечности, али не и геноцид. Није дошло до договора о повлачењу тужби, упркос дугогодишњим преговорима, јер историјска питања о рату нису решена. Ни као држава, ни као друштво, осим једног сегмента цивилног друштва, Србија није желела да започне озбиљан процес суочавања са прошлошћу и да се тиме експлицитно дистанцира од најцрњих страница написаних за време Милошевићевог режима'''', навела је Артман. Артман, како је објављено на сајту листа'''Данас'', сматра да ће МСП допринети суочавању са прошлошћу. МСП, нити било која судница, није место где историјска питања треба решавати, али је место за утврђивање неких чињеница и одговорности држава, за разлику од кривичног суда где се утврђуује појединачна одговорност, рекла је она и додала да су се Палестинци обратили истом суду да се правно утврди нелегалност израелског зида. Објашњавајући сврху процеса чији је ''исход већ познат'', Артман је навела да ће судије највероватније морати да опишу улогу сваке од ове две државе у тешким злочинима почињеним 90-их у Хрватској, па можда и правно квалификовати сам оружани сукоб, да би судије образложиле одбацивање међусобних тужби Србије и Хрватске за геноцид. ''Кад је тај исти суд ослободио Србију од директне одговорности за геноцид над Бошњацима у Сребреници, судије су образложиле своје мишљење на бази предложених доказа о томе шта је Србија урадила, односно није урадила, Хрватска се томе нада'', објаснила је Артман и додала да је то сврха овог спора. ''Свесно или не, циљ је покретање процеса катарзе, на неутралном терену, у Палати мира, како се зове зграда - седиште МСП у Хагу. И једној и другој страни је јасно да није било геноцида, али посезање за тим термином је правни инструмент да се активира арбитража између две земље које нису имале храбрости да се саме, без спољног утицаја, међусобно договоре о решавању спора, односно суоче са конфликтном прошлошћу", каже бивша портпаролка Хашког тужилаштва Флоренс Артман . Судски спор је могао бити избегнут једино да је за ових скоро двадесет година од када је рат завршен започет регионални процес суочавања са прошлошћу, сматра Артман. Према њеном мишљењу, несуочавање Србије са сопственом одговорношћу и кривицом за рат свакако је разлог овога спора, али и, што је још битније, разлог због ког је остала талац своје црне прошлости, чиме је спречена да изгради нови државни идентитет. ''Идеално, тај процес би требало да буде почетак лечења против даљих порицања обе државе. Против манипулисања историјом и негирања туђих жртава и патњи. Нажалост, већ се назире да процес пред МСП неће бити довољан да до тога дође", сматра Артман. Артман сматра да сви сносе велику одговорност што након близу двадесет година још нису лоциране све масовне гробнице, што нема ефикасног система размене информација или бар анонимног достављања података о томе где су нестале особе покопане. '''То је форма саучесништва у злочинима. Обележена су минска поља, размењене су мапе минираних подручја, али не и гробнице. Последице тога су врло врло јасне - цела регија је талац прошлости и сноси део кривице. Зато је судски спор у Хагу најмањи проблем у односу на друге проблеме који ометају изградњу стабилне будућности у региону'', истакла је Артман. Бивша портпаролка Хашког суда истакла је да као новинар скреће пажњу да је на медијима такође велика одговорност и дужност да се уздрже од навијачког покривања судске расправе, од политизације и да се посвете чињеницама. Новинари у томе, додала је Артман, имају друштвену одговорност како би се покушала разрешити конфликтна прошлост. Према мишљену Артман, много је времена изгубљено и крајње је време за отрежњење. ''Кад није учињено раније, нек се деси у Хагу у Палати мира'', додала је она.