“Олуја“ и пред свјетским судом

Република Српска 02.03.2014 | 10:22

Двадесетак дана, двадесет сведока, хиљаде страница доказа, историјских података и докумената, петнаест делилаца правде највишег суда Уједињених нација и правни тимови двеју држава „очи у очи“ после петнаест година од покретања спора. У бројкама, то би била скица усмене расправе која се у понедељак отвара пред Међународним судом правде у Хагу по међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид, наводно почињен између 1991. и 1995. године. Пре него што размотри оптужбе за кршење Конвенције о геноциду, Суд би најпре требало да одлучи да ли је надлежан да разматра догађаје из периода пре 27. априла 1992, када је настала Савезна Република Југославија, држава против које је Хрватска поднела тужбу 1999. године. До 1. априла, судије, заправо, неће чути много тога различитог од онога што им две државе већ нису предочиле у писаном материјалу током претходних година. Саслушаће сведоке за које је затражено унакрсно испитивање, а са тим исказима, по захтеву Суда, јавност ће бити упозната тек после 1. априла. Ставове Београда браниће тим, на челу са Сашом Обрадовићем, званичним заступником пред МСП. Хрватска има 12 сведока, Србија - осам, од којих су седам очевици догађаја за које Београд тежи да докаже да потпадају под појам геноцида. Осми је експерт, Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра „Веритас“. Српска страна тврди да је геноцида било само у акцији „Олуја“ и да га нема у другим почињеним злочинима на обе стране - каже Штбрац, за „Новости“, верујући да ће докази о 220.000 протераних Срба, 2.000 убијених у акцији и после ње, о попаљеној и опљачканој имовини, уништеним колективним споменицима и имовини СПЦ бити довољни и да Суд дефиницију геноцида препозна у „Олуји“. Ако тако не буде, онда би Суд морао да каже, шта је то било, ако није геноцид? - каже Штрбац. Познат као заговорник тезе да је најбоље да Суд да оцену догађаја с почетка деведесетих година прошлог века, него да се о томе праве политичке нагодбе, Штрбац и сада каже: Декретима се овакви случајеви не решавају. Ипак, у наредним месецима, док се буде чекала пресуда МСП, великог посла и изазова биће и за политичаре са обе стране границе, без обзира на њихова уверавања да тужбе нису пресудне за билатералне односе и да ће по спуштању хашке завесе живот кренути даље. Добро је што су се представници влада договорили да се процес не претвара у политичку кампању. Бојим се, међутим, да није реално очекивати да ће то сви поштовати. Страхујем да ће се атмосфера и односи између људи погоршати, а ту нарочито мислим на то како ће се све рефлектовати на Србе у Хрватској - оцењује за наш лист Милорад Пуповац, председник Српског националног већа у Хрватској. Каква год да буде пресуда, по мишљењу Штрпца, задатак политичара биће да је што безболније примене. О лошем „одјеку“ пресуде на положај Срба у Хрватској, он само констатује да и тренутно најбоље хрватско политичко руководство по Србе, њихову ситуацију не може да учини бољом. Штрбац је уверен да Србија не може да буде на губитку, чак, иако спор не добије: Самим тим што ће документација о страдању Срба постати доступна јавности и страним стручњацима, остати у архиви Суда, Србија је добила. Уосталом, до помирења ће пре довести пресуда него што би томе допринео вансудски договор политичких елита. Шта ће рећи „хашка вага“ чућемо најраније на јесен, а по неким проценама можда почетком следеће године. Странци у српском тиму су: Вилијам Шабас, председавајући Међународног удружења проучавалаца геноцида Андреас Цимерман, професор међународног права, један од уредника Коментара Статута МСП Кристијан Тамз, професор међународног права, један од уредника Коментара Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида Вејн Џордаш, лондонски адвокат са титулом краљичиног саветника, експерт за међународно кривично право.