Амнести: УНМИК крши људска права

Мисија Уједињених нација на Косову (Унмик) наставља да озбиљно крши људска права породица убијених и отетих на Косову, упозорава Амнести интернешнел.

Република Српска 01.03.2014 | 17:47 Мисија Уједињених нација на Косову (Унмик) наставља да озбиљно крши људска права породица убијених и отетих на Косову, упозорава Амнести интернешнел. Међународна организација за заштиту људских права Амнести интернешнел указује на бројне препреке да се они који су кршили људска права унутар система Уједињених нација једног дана нађу пред судом, пише Политика. "Док год не омогуће правду жртвама, Уједињене нације крше сопствене стандарде о људским правима и међународне конвенције о људским правима које гарантују право на живот, на правично суђење и на судску надокнаду”, каже за "Политику” Шијан Џонс, стручњак за Косово у овој међународној организацији са седиштем у Лондону. У писму специјалном изасланику Уједињених нација на Косову Фариду Зарифу, од 6. фебруара, Амнести изражава забринутост због тога што ништа није предузето како би се омогућила правда за породице отетих и несталих на Косову након што су УН преузеле управу на Косову. "Нису подигнуте оптужнице против особа које су одговорне за отмице Срба 1998. и 1999. године и након овог периода и никаква одштета није плаћена”, каже Џонсова. "Највећи губитници су породице жртава. У многим случајевима им нису враћена ни тела њихових ближњих, а многобројни су примери да немају приступ суду.” Амнести интернешенел је у августу објавио извештај "Наслеђе Унмика на Косову: Неуспех у доношењу правде и обештећењу сродника несталих” који је усредсређен на отмице косовских Срба у периоду од јуна 1999. до децембра 2008, за које се терете припадници Ослободилачке војске Косова (ОВК). Унмикова међународна полиција и тужиоци, који су по међународном праву били задужени за истраживање злочина, нису покренули независне и непристрасне истраге поводом већине извештаја о присилним нестанцима и отмицама, наводи се у извештају. Организација износи случајеве које је истражила Саветодавна комисија за људска права Унмика, на основу тужби породица несталих. "Изван Косова УН никада нису формирале механизам као што је ова комисија, чија је улога да испита кршење људских права од стране Унмика. Сада када је указано на њихову одговорност не испуњавају обавезе. Пошто су се на то обавезали верујемо да имамо начина да од њих тражимо да положе рачуне”, каже представница Амнестија. Најозбиљнији проблем за решавање случајева отетих Срба је у "недостатку воље унутар система УН”, чији представници на Косову пребацују одговорност на Еулекс и локалне институције који су преузели власт након 2008. године. У извештају Амнести интернешенела наводи се да су Еулексови полиција и тужиоци постигли одређени напредак у истрагама случајева присилног нестанка косовских Албанаца за које се терете српске снаге, али да је "у истрагама и кривичном гоњењу који се односе на отмице Срба и других мањина, остварен тек незнатан напредак”. Према истом документу, тужиоци Еулекса у Специјалном тужилаштву Републике Косово су Еулексовим тужиоцима у локалним судовима 2009. проследили списе 62 предмета о отмицама, погрешно тумачећи да ти предмети нису у њиховој надлежности јер су се догодили после окончања оружаног сукоба. Ови случајеви или нису истражени или су погрешно класификовани као обична кривична дела која подлежу застаревању. За Амнести интернешенел, као и за Саветодавну комисију, одговорност је на Уједињеним нацијама, односно на специјалном изасланику генералног секретара ове организације, јер је полицији Унмика била поверена одговорност вођења истраге у случајевима несталих особа. "Наравно да избегавају одговорност. Без обзира на то ко на терену није спровео истрагу, одговорност је на УН да осигура да истрага буде спроведена. Овај специјални изасланик је само један у низу, али је на њему да то спроведе у дело, због чега се њему обраћамо. Тиме што одбија да породицама жртава омогући одштету, он сноси личну одговорност за то”, каже Џонсова. За Саветодавну комисију "овакав однос власти према најтежим злочинима у сваком друштву, а посебно у постконфликтним околностима, неминовно ствара културу некажњивости међу криминалцима и може само да доведе до погоршања ситуације. Проблеми на које је Унмик наишао на почетку своје мисије не оправдавају такву неактивност било на самом старту било касније”. Поред препоруке да се породицама жртава обезбеди одговарајућа одштета, специјални изасланик УН игнорише и друге предлоге ове комисије, попут предлога да се јавно извини жртвама. То је један од пет основних облика репарације наведених у резолуцији Генералне скупштине УН из 2005. године о Основним принципима и смерницама УН о праву на правни лек и накнаду штете за жртве грубих кршења међународних људских права и озбиљних повреда међународног хуманитарног права. Саветодавна комисија је препоручила и да Унмик покрене програм репарације, а Амнести интернешенел сматра да би такав програм требало да обухвати рехабилитацију која укључује и „медицинску и менталну негу као и правне и социјалне услуге”, како је предвиђено у поменутој резолуцији. На питање да ли ова организација намерава да истражи одговорност бивших администратора УН на Косову, почевши од Бернара Кушнера, Џонсова каже да зна да „многе породице несталих указују на улогу Кушнера, али и неких других актера”. "Да, вероватно ћемо указати на одговорне људе”, каже она и додаје да је, међутим, свесна препрека да се они који су кршили људска права унутар система Уједињених нација једног дана нађу пред судом. "То је врло сложено због тога што одговорност УН не подлеже међународном праву.”