Незапосленост рак-рана Херцеговине

Поред "бијеле куге", која већ годинама пустоши Херцеговину, у овој регији одавно је укључено црвено свјетло и када је ријеч о незапослености.

Република Српска 28.02.2014 | 21:31 Поред "бијеле куге", која већ годинама пустоши Херцеговину, у овој регији одавно је укључено црвено свјетло и када је ријеч о незапослености. Недостатак запослења постао је тако и један од главних разлога за исељавање становништва, али и за свеукупно смањење популације. Од 73.000 становника запослено је њих тек око 17.000, а овој се цифри приближио и број од око 16.500 пензионера. На бироима за запошљавање пријављено је 13.640 особа, а највише радника без посла у прошлој години остало је у Требињу. Иако подаци Завода за запошљавње РС говоре да је у јануару евидентирано седам одсто мање оних који траже посао у односу на исти период лани, у Регионалном центру Савеза синдиката РС у Требињу тврде да је пад запослености у 2013. у односу на годину раније драстично увећан, посебно у самом Требињу. "У овом граду број незапослених у прошлој години увећан је за око 5.000, док се број пензионера од око 7.500 готово приближио броју запослених којих нема више од 8.500", рекао је Драган Симовић, предсједник овог синдикалног центра. Истакао је да је од посљедњих локалних избора 2012. године до данас посао добило око 200 радника у потрошачком сектору и незнатан број радника у привреди. Стање у којем нема отварања нових радних мјеста, наглашава Симовић, у великој мјери допринијело је одливу радно продуктивног становништва. "Људи из Херцеговини све више, у потрази за послом, одлазе у веће центре попут Бањалуке, Сарајева, Београда или чак у иностранство", казао је Симовић. Ово потврђују и подаци Завода за запошљавање. Просјечна старост незапослених на подручју Херцеговине је око 40 година, што је управо најпродуктивније вријеме у људском животу, док је просјек незапослених високообразованих кадрова који чекају на посао 32 године. Неквалификовани радници најчешће су незапослени са 48 година. Стање се једино набоље мијења у Билећи, гдје је, према ријечима Миљана Алексића, начелника ове општине, у прошлој години запослено неколико стотине радника. Истиче да се у овој години у текстилној и хемијској индустрији најављује отварање неколико стотина нових радних мјеста. "Број незапослених се у нашој општини константно смањује захваљујући новим радним програмима, тако да већ у наредном мјесецу очекујемо почетак градње 'Хенкелове' фабрике у којој ће се производити грађевински прашкасти производ на бази цемента за лијепљење керамичких плочица и термоизолацију објеката, а у којој ће бити запослено око стотину радника", тврди Алексић. Додаје да ће ове године почети и реализација великог пројекта "Билећа - Језеро - град", вриједан 20 милиона марака, који би требало да финансирају Италијани, а у којем ће запослење наћи велики број домаће радне снаге. Школе Ситуацију не поправља ни чињеница да су занимања у источнохерцеговачким школама несинхронизована са берзом рада, гдје се гомилају металци, трговци, машински техничари. Поред неколико хиљада незапослених радника ових струка, међу онима који чекају посао су и многи правници и економисти. Истовремено, Херцеговини недостају школе занатског типа попут керамичара, обућара, водоинсталатера. Дефицитарна занимања и даље су професори математике, физике, техничког образовања, ветеринари...