Тикет има двије стране

Примијећено је чак да млади изостају са комплетне дневне наставе, а иако родитељима говоре да су у школи, свој дан проведу у локалним кладионицама.

Република Српска 27.02.2014 | 07:07 Примијећено је чак да млади изостају са комплетне дневне наставе, а иако родитељима говоре да су у школи, свој дан проведу у локалним кладионицама... Коцка је без сумње један од свевременских људских порока. Оно што данас превладава када су у питању “игре на срећу”, јесте коцкање у форми спортских кладионица. Под плаштом познавања и раузмијевања спорта, спортских сусрета, тимова и осталих статистичких и парастатистичких података, млади људи, адолесценти, дружење и активно бављење спортом замијенили су кладионицом. Препознавши ово као велики проблем, млади из Удружења “АНЕА” из Грачанице одлучили су супротставити се овом пороку. За своје напоре, Удружење младих “АНЕА” добија подршку од управе основних и средњих школа, којима су кладионице постале озбиљна конкуренција. “Наиме, примијећено је чак да млади изостају са комплетне дневне наставе, а иако родитељима говоре да су у школи, свој дан проведу у локалним кладионицама”, каже Ерхад Бркић, представник овог удружења. Бркић додаје да се на клађење малољетника у њиховој локалној заједници никада није гледало као на проблем, него на забавну игру, коју млади играју да би употпунили своје слободно вријеме. “На западу је, међутим, клађење препознато као проблем који доноси велике и тешке посљедице по емоционално, физичко и психолошко здравље малољетника”, каже Бркић  и додаје да су управо зато одлучили да по први пут у својој локалној заједници проговоре о овом проблему. Ова иницијатива подржана је од стране локалне власти, школа, као и партнера и донатор на пројекту, што је младе из Грачанице додатно охрабрило да раде на подизању свијести јавности о штетности клађења малољетника. Објашњење за феномен спортског клађења малољетника, Сања Радетић Ловрић, доцент др психологије са бањалучог Универзитета, налази како у социјалним, тако и у психолошким факторима: “Аномија друштва, као и аномичност свијести грађана, транзицијске околности живота, капиталистичко друштвено уређење, продубљивање јаза измедју богатства и сиромаштва, као и одсуство социјалне контроле су социјални услови погодни за учесталије јављање друштвено неприхватљивих понашања, међу којима је и спортско клађење.” Она истиче да у основи овог феномена стоји исконска људска потреба за игром: “Млади су когнитивно, психолошки и емоционално још незреле личности и не могу да зрело расуђују о штетним посљедицама игара на срећу. За њих то представља само један вид игре, популарне игре која је прихваћена од стране вршњака и као таква задовољава жељу младих да буду прихваћени, популарни”, наводи др Сања Радетић Ловрић. Кључ за рјешење овог проблема др Радетић Ловрић види у већој укључености и сарадњи између родитеља и наставног особља. “Родитељи неријетко у борби за егзистенцију превиде важност надзора и контроле своје дјеце, као и важност њиховог провођења слободног времена. Школски систем већ дуго времена не врши адекватну васпитну улогу. Усљед свих тих околности, млади се окрећу доколици, спортским играма које им, бар на тренутак, задовољавају машту, потребу за игром и прихваћеношћу.“ Са друге стране, ова дјечја потреба за игром некоме је веома уносна. Статистика и математика недвојбено говоре да је играч увијек на губитку. Јер, кладионица се не ослања на срећу, већ на закон бројки. Тако, на примјер, ако се кладите на исход четири утакмице (фиксеви) на једном тикету, постоји 81 могућа комбинација резултата, од чега играчу само једна комбинација доноси добитак, а осталих 80 је у корист кладионице. „Прављење квота је сурова математика. Математика намјешта да кладионичари у перспективи остављају кладионици новац“, објашњава за ДW Бојан Совиљ, примијењени математичар, директор за истраживање и развој кладионице „Моцарт“. “То је нешто слично као банка, само што кладионица паре узима одмах“, објашњава Совиљ. “Тикет има другу страну” , превентива која постоји и код нас Удружење АНЕА, у оквиру пројекта “Тикет има и другу страну”, врши јавне уличне кампање о проблему клађења малољетника. “Осим дистрибуције информативног материјала о овом проблему, грађанима приступамо и разговором, често и са јавним личностима на нашим штандовима”, каже Ерхад Бркић и додаје да су им медији веома важан савезник у подизању свијести јавности о овом проблему. “Велики број грађана који учествују у јавној кампањи, присуство свих медија са подручја опћине и кантона, чињеница да је локални радио на ову тему такођер покренуо низ контакт емисија са грађанима, као и велики број порука подршке јавних личности и институција које раде са младима, први је успјех овог пројекта”, каже Бркић. Поред јавне кампање, млади Грачанице припремају и драмску представу “Не играј на Енглезе”, која говори о невољи у којој се могу наћи особе које се кладе. Занимљиво је да Удружење АНЕА - Млади Грачанице до сада није имало проблема на терену. То је добар показатељ како се квалитетним и систематским радом може отворити један проблем и представити јавности. Намјерно кажем отворити, јер је сасвим јасно да се проблем младих и кладионица неће ријешити брзо и лако. Ипак, примјер младих из Грачанице може бити добра траса на том путу. Што је такође важно истаћи, овакве организације управо врше инклузију младих, истих оних младих људи који би, да није њих, можда сједили по локалним кладионицама. Иницијатива "Тикет има другу страну" је дио пројекта Лајк није довољан.  Мисли – Реци – Дјелуј.   [јwплаyер цонфиг="Оут-оф-тхе-Боx_цопy" медиаид="70949"]