Данас Свети Симеон Мироточиви

Република Српска 26.02.2014 | 08:15

Српска православна црква прославља данас празник Светог Симеона Мироточивог, односно Стефана Немање, оснивача српске династије Немањића, који је умро на Хиландару на данашњи дан 1200. године. Прије него што се 1196. замонашио и добио монашко име Симеин, владао је Србијом као велики жупан. Стефан Немања је власт преузео 1166. године кад је збацио брата Тихомира, великог жупана, штићеника двора у Цариграду. Убрзо по преузимању власти покушао је да се одупре супрематији Византије, против чије је војске ратовао у савезу са Млетачком републиком, али је то успио тек послије смрти византијског цара Манојла Комнина 1180. године. У савезу са Угарском напао је и Србији прикључио зетско приморје /стару српску Краљевину Дукљу/, Требиње, Захумље, област око Јужне и Велике Мораве као и простор Косова и Метохије /без Призрена/. Њемачки цар и један од вођа Трећег крсташког рата Фридрих Први Барбароса, који је са војском на основу споразума са Немањом прошао кроз Србију, 1189. није прихватио његову понуду за заједничку борбу против Византије. Када су крсташи прешли у Малу Азију, Византија је напала Србију 1190. године, али је Немања успио да очува самосталност државе. Пошто је престо уступио средњем сину, касније првом краљу из династије Немањића - Стефану Првовенчаном, а не најстаријем Вукану, замонашио се у својој задужбини манастиру Студеница и узео монашко име Симеон. Са најмлађим сином Растком, чије је монашко име било Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар, који је убрзо постао најзначајнији српски духовни и књижевни центар. Стефан Немања је подигао и цркве и манастире Ђурђеви Ступови, Богородичин манастир и манастир Светог Николе код Куршумлије. Српска православна црква слави га као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светитеља из лозе Немањића.