Хрвати хоће дио Босне и Херцеговине

Оштре полемике о идеји за формирање трећег, хрватског ентитета у БиХ.

Република Српска 25.02.2014 | 22:37 Оштре полемике о идеји за формирање трећег, хрватског ентитета у БиХ. Странке у Сабору за другачију „политичку архитектуру“ суседне државе. У ретко чему су се посланици хрватског парламента у последње време тако заједнички сложили као у тражењу трећег ентитета за Хрвате у БиХ. И ХДССБ, они са крајње деснице, које води ратни злочинац Бранимир Главаш из мостарског затвора, и она крајње лева опција у Сабору, лабуристи, тврде да је сада тренутак да се Хрватска заложи за трећи ентитет, сматрајући да су Хрвати у суседној држави занемарени и да се не осећају као конститутивни народ. - Хрватска сада треба да искористи чланство у ЕУ како би обезбедила да се статус Хрвата изједначи са осталим народима у БиХ, као и да Хрвати могу сада да врате у Републику Српску - сматра Франо Матушић из ХДЗ-а, док бивши шеф дипломатије из редова те странке Гордан Јандроковић тврди да је БиХ држава три народа и да једино тако може да опстане. Недавни одлазак Зорана Милановића у Мостар, у јеку демонстрација у БиХ, тумачи се као повратак интереса у Хрватској за судбину Хрвата у суседној држави. Милановића је у томе подржао и љути политички противник Томислав Карамарко, шеф ХДЗ-а, а једини који је дигао глас против све отворенијих тражења трећег ентитета је Неџад Хоџић, посланик бошњачке мањине у Хрватском сабору. По њему, таква расправа води цртању нових карата и граница, што се у недавној прошлости показало кобним. За Хоџића је у БиХ све регулисано Дејтонским споразумом, па нема потребе ни у Сабору покретати расправу о новој политичкој архитектури. Такав став отворено се не свиђа председнику Сабора, Јосипу Леки из СДП-а, који очито изражава став странке на власти да је расправа о положају Хрвата добродошла и да се не ради о уплитању у стање суседне земље. Идеја о трећем ентитету није нова, јављала се и деведесетих година прошлог века. Пре него што је постала шефица хрватске дипломатије Весна Пусић је предлагала пет ентитета у БиХ, а недавно није одбила могућност стварање трећег ентитета. (НЕ)РЕАЛНИ СТАВОВИ, (НЕ)ПРИХВАТЉИВ СИСТЕМ Идеја и ставови о потреби формирања трећег, хрватског ентитета у БиХ, присутни су на политичкој сцени од „Дејтона“ до данас. Међутим, хрватске парије у БиХ никада нису у парламентарну процедуру упутиле захтев за променом Устава ради увођења трећег ентитета. И док трају оштре полемике између хрватских и бошњачких политичара о овом предлогу, у којем Хрвати виде спас и бег из „бошњачке мајоризације“ у Федерацији БиХ, водеће партије из Сарајева поручују да никада неће пристати на трећи ентитет. Бесни и због тога што је хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић, као кандидат СДП, бошњачким гласовима изабран за члана Председништва БиХ. Тврде да је неприхватљив систем у којем бошњачка већина бира хрватског представника у Председништву. И званични став Брисела и Вашингтона је да од трећег ентитета нема ништа, јер је реч о нереалном политичком захтеву, који тражи прекрајање ентитетских граница и уставног уређења земље. Лидер СНСД Милорад Додик, чија партија има веома добру сарадњу са хрватским ХДЗ БиХ, више пута је поновио да Хрватима треба дати трећи ентитет, док председник СДС Младен Босић, каже, за „Новости“, да је „опасна политичка трговина СНСД и ХДЗ БиХ и заговарање трећег ентитета“. - То би значило формирање нове међународне конференције, такозваног Дејтона два, на којем би се распаковао дејтонски устав, што би могло бити опасно по интересе Српске - упозорио је Босић.