Досије Шкрбић 3: Фабрика болесника

Ранко Шкрбић, који је осам година (2006.

Република Српска 24.02.2014 | 23:04 Ранко Шкрбић, који је осам година (2006.-2013.) водио све послове око набавке лијекова у Републици Српској, у том периоду је за набавку инсулина потрошио око 81 милион конвертибилних марака.То значи да је просјечно годишње Фонд здравства издавајао за инсулине цца 10 милиона марака. Колико је то висока и претјерана потрошња новца свједочи податак да је 2005. године Фонд здравства РС за инсулине утрошио 4.079.832,31 КМ. Шкрбић је, по доласку на власт марта 2006. године, на инсулине потрошио 4,7 милиона; У годинама које су долазиле утрошак новца био је све већи и већи, па је 2008. на инсулине Фонд потрошио 6.737.456,98 марака. Кључна је 2009. година, када Шкрбић декретом укида хумане инсулине и намеће свим пацијентима инсулине аналоге: те године за ову врсту лијекова утрошено је 7.919.144,85 КМ, да би годину касније, 2010.г., та цифра нарасла на 9.856.121,77 марака, а 2011. Фонд је за инсулине утрошио 11.231.752 КМ. И у наредне двије године расте цифра коју Фонд издваја за инсулине, па је 2012. потрошено 11,5 милиона, а 2013. године око 12 милиона марака. Од 2009., када је донио декрет о укидању хуманих инсулина и мимо сваке медицинске праксе намтенуо инсулине аналоге, Шкрбић је на ове лијекове утрошио невјероватних 52.507.18,62 КМ. Монопол Та цифра је изузетно висока и јасно говори да се у инсулине "уграђивало" максимално.  У том временском периоду, фирма "НовоНордсик" имала је потпуни монопол на снабдјевање Фонда здравства инсулинима аналозима. Ова фирма је од Фонда за вријеме Шкрбићевог мандата за само три своја лијека (Левемир, НовоРапид и Новомиx) инкасирала преко 60 милиона КМ. Значи, од укупно 81 милион КМ, које је Шкрбић потрошио у инсулине, за само три лијека НовоНордиск је наплатила цца 60 милиона КМ. Од те цифре је за Левемир издвојено цца 12 милиона КМ, за НовоРапид готово исто толико, а за Новомиx 35.506.467,34 КМ. Цијена Левемира, који је уведен у употребу по доласку Шкрбића на чело министарства здравља, била је 119,304 КМ и тако је остала све до краја 2013. године. (Одласком Шкрбића из министарства и Горана Кљајчина са чела Фонда, нови директор Дарко Томаш успио је снизити цијену тог лијека и Фонд га сада плаћа нешто изнад 90 КМ. Исти случај је и са остала два лијека, НовоРапид-ом и Новомиx-ом, који сада коштају мање од 60 марака. На овај начин у Фонду ће остати милиони марака годишње, који су у ранијем периоду завршили у приватним џеповима.) Раст цијена Доласком Шкрбића на власт, расту и цијене НовоНордискових лијекова. НовоРапид и Новомиx су 2004. и 2005. године коштали 73,6 КМ по комаду, да би, након што је Шкрбић овладао здравствиом, 2006. цијена оба та лијека нарасла на 84,24 марке, односно поскупили су за 10,64 КМ. Због поскупљења од 10,64 КМ, Фонд је на ова два лијека за осам година изгубио више од 6 милиона марака. Тај новац је, без сумње, завршио у приватним џеповима. У загради су цифре које су се по основу поскупљења два лијека одлиле из Фонда (Новорапид: 2006.-33.143,6 КМ; 2007.-54.104,4 КМ; 2008.-80.587,36 КМ; 2009.-107.091,6 КМ; 2010.-166.047,84 КМ; 2011.-212.065,84 КМ; 2012.-250.000 КМ; 2013.-270.000 КМ; Новомиx: 2006.-112.762,72 КМ; 2007.-173.708,64 КМ; 2008.-262,956,96 КМ; 2009.-394.669,52 КМ; 2010.-615.055,84 КМ; 2011.-903.985,04 КМ; 2012.-1,2 милиона КМ; 2013.-1,4 милиона КМ). И на Левемиру је, на основу напуханих цијена, из Фонда источено цца 4 милиона КМ, па је укупна штета само по том основу око 10 милиона марака. Никаква то штета не би била да Шкрбић није декретом наредио да се сви пацијенти лијече инсулинима аналозима, без икакве претходне припреме и протокола и без одговарајућих контрола, када је, након његовог нељудског поступка, и почело лијечење невиђено до тада у свијету. Потпуно укидање хуманих и стопостотно увођење инсулина аналога Током 2005. године Фонд здравства набавио је укупно 74.203 комада хуманог инсулина и 6.634 комада инсулина аналога. Доласком Шкрбића на власт, омјер између хуманих и аналога почиње драстично да се мијења у корист потоњих. (Треба знати да су аналози много скупљи од хуманих инсулина. Први коштају од 84 - 119 КМ по комаду, зависно од врсте лијека, док други не прелазе цијену од највише цца 56 марака по дози, а многи су значајно јефтинији. Само на разлици у цијени између хуманих и аналога, Фонд је за Шкрбићевог мандата платио више за цца 37 милиона марака.) Већ 2006. године, набављено је 14.209 аналога и 61.056 хуманих инсулина. И у годинама које долазе број аналога расте, а 2009. Фонд набавља већи број скупљег инсулина од оног јефтинијег. Те  године, укупно је набављено 56.879 комада аналога и 49.039 комада хуманих. Те 2009. године, Шкрбић доноси декрет да се скроз укидају хумани инсулини. Он, као министар здравља, 02.11.2009. године, на меморандуму министарства, упућује допис (број: 11/04-500-10-17/09) свим директорима Домова здравља, Општих болница и Клиничких центара, у којем их обавјештава да укида хумане инсулине и, умјесто њих, уводи инсулинске аналоге. "С тим у вези, неопходно је обезбиједити замјену инсулинске терапије у што краћем року, а према препорукама да се до сада кориштени препарати: Ацтрапид НовоЛет и Инсулатард НовоЛет  замијене са препаратима НовоРапид Флеxпен и Левемир", наводи се у Шкрбићевом допису. Декрет је дао резултате, јер се 2010. набавља 90.339 комада аналога и 28.539 комада хуманог инсулина. У години која је услиједила, 2011., Декрет је још снажније дјеловао и набављено је само 3.466 комада хуманог инсулина и 123.057 комада аналога. У наредне двије године хумани инсулини потпуно су избачени из употребе и нису се уопште додјељивали на рецепт, како ми је потврђено у бројним апотекама. У том периоду су трудницама и дјеци испод шест година преписивани аналози, што је потпуно незаконито и ријеч је о најтежем кривичном дјелу. (Након доласка Томаша на чело Фонда, хумани инсулини се на мала врата враћају у употребу.) Фабрика болесника Када је Шкрбић постао Министар здравља 2006. године у Републици Српској било је званично регистровано 10.735 дијабетичара који су примали инсулинску терапију. У наредне три године тај брост расте фрапантном брзином и кобне 2009. било их је 13.208. То значи да је за само три године, број инсулинских дијабетичара порастао за невјероватних 2.473 болесника, односно у просјеку за 824 пацијента годишње. У периоду од 2009.-2013., број дијабетичара на инсулину повећао се на 14.430 или за 1.222, што је просјек од 305 пацијената годишње. Да ли је могуће да је у периоду од 2006.-2009. у РС владала "епидемија дијабетеса", јер је број ових болесника повећан за шокантних 2.473/824 пацијента годишње? Након тога се "епидемија" смирила, па их је годишње оболијевало 305! То значи да је током 2007., 2008. и 2009. на инсулин преведено готово 300% пацијената више (годишње) него 2010., 2011., 2012. и 2013. године. Није реално да је била "епидемија", нити је реално да су љекари одједном открили огроман број дијабетичара који морају на инсулин. Реално је да су пацијентима који су обољели од дијабетеса Тип2 (мање опасан облик те опаке болести и држи се под контролом строгом дијетом и таблетама), Шкрбићеви сарадници преписивали инсулин и то без потребе, те их преводили у Тип1 (ријеч је о зависном дијабетесу и пацијент мора узимати инсулин). На тај начин су припремани за експанзију аналога, која је услиједила 2009. године и која је њеним творцима донијела десетине милиона марака зараде. На живим људима, чије здравље је због похлепе заувијек уништено. (наставиће се) хттпс://www.слободанвасковиц.блогспот.цом/2014/02/досје-ранко-скрбиц-3-фабрика-болесника.хтмл