БиХ пријети "гладна година" ?

Неуобичајено високе температуре за ово доба године изазивају многобројне проблеме.

Република Српска 22.02.2014 | 10:49 Неуобичајено високе температуре за ово доба године изазивају многобројне проблеме. Стручњаци упозоравају да ако у овом мјесецу не дође до захладњења, посљедице у пољопривредној производњи ће се осјетити већ у прољетном раздобљу, а има и песимистичних размишљања о такозваној гладној години која би нас могла задесити због драстично топле зиме.  У Босни и Херцеговини просјечна дневна температура у јануару се кретала око 15 степени, што је изазвало бујање природе као да је мјесец април. Такођер, и у фебруару су забиљежене изнадпросјечне температуре за ово доба године. Иако овако сунчано вријеме измами велики број људи изван куће, овакво вријеме не само да не погодује људима, већ ни онима који живе од воћарства и пољопривреде, тим прије јер су поједине воћке у цвату, а топло вријеме оставило је трага и на засијаном пољопривредном земљишту. Муку с топлим временом муче произвођачи цвијећа који прву овогодишњу већу зараду очекују за 8. марта, или како га популарно називамо Дан жена. Они се прибојавају за цвијеће које узгајају у пластеницима, а које је тренутачно увелико у цвату. Ако би наишли хладнији дани, они би успорили вегетацију. Муку с топлим временом муче и пчелари јер су пољске биљке које цвјетају тек у прољеће сада у цвату. То је разлог због којег пчеле напуштају кошнице у потрази за поленом. Међу пчеларима влада права паника због овако топлог времена јер пчеле већ сад троше зимске залихе, а недостатак хране коју не проналазе у коначници би могао изазвати њихов помор. Према неким информацијама, има пчелињака који су већ страдали сто посто. Зима без снијега и мраза негативно ће се одразити и на цјелокупну пољопривреду јер се болести и штетници задржавају у земљишту и на биљкама, упозоравају и на сарајевском Пољопривредно-прехрамбено факултету. Ако до краја мјесеца не дође до захладњења, посљедице у пољопривредној производњи ће се осјетити већ у прољетном раздобљу и код раних сорти, тврде с Пољопривредног факултета у Сарајеву. Воћарство је најосјетљивије јер се у воћарству све више јавља различитих штетника и болести, а заштита је доста сложена, скупа. Због тога постоји бојазан да ће та појачана заштита, појачане мјере, већа улагања имати одраза и да могу имати негативне посљедице на производњу. С обзиром на климатске промјене, пољопривредници и воћари ће морати уложити више у заштиту биљака, а реално је очекивати и раст цијена многих производа на такозваним зеленим тржницама. Али, раст цијена пољопривредних производа био би удар на грађане Босне и Херцеговине, који, ионако, једва састављају крај с крајем. Истодобно, то би угрозило и домаћу производњу која и сада тешко конкурира јефтиним увозним производима.