Бијела куга пустоши Херцеговину

Посљедњи попис становништва, који је показао да у Херцеговини живи свега 72.

Република Српска 21.02.2014 | 22:16 Посљедњи попис становништва, који је показао да у Херцеговини живи свега 72.769 становника, још једном је упалио аларм због поражавајуће демографске слике у овом дијелу Републике Српске. Иако Херцеговином већ годинама влада бијела куга, озбиљнијих мјера за њено сузбијање, нажалост, нема. Најалармантније стање је у мањим општинама, које становништво масовно напушта. У Љубињу се, на примјер, број становника драстично смањио, те умјесто пријератних око 5.000, у овој општини данас живи свега 3.756 особа. У Љубињу и немају праву евиденцију о односу наталитета и морталитета јер се с осипањем становништва гасе и многе установе. Од некадашње болнице остао је Дом здравља, тако да се становништво и рађа, а добрим дијелом и умире, у Општој болници Требиње. Наталитет је изгубио трку са морталитетом и у Гацку, које слови за најразвијенију општину источне Херцеговине с највећим буџетом по глави становника. Прошлогодишњи попис становништва показао је да Гачана има укупно 9.734, што је за око 1.000 становника мање у односу на пријератни попис. У овој општини лани су рођене 83 бебе, док је истовремено умрло 90 особа. Иако се број становника од 31.433 повећао за око 1.000, бијела куга није заобишла ни Требиње, у коме се, како кажу у породилишту Опште болнице, сваке године број новорођене дјеце смањи за једно школско одјељење. Ипак, у 2013. години тај број се попео на два одјељења, односно рођене су 43 бебе мање у односу на 2012. Поражавајућу демографску слику у Херцеговини нема више ко ни да анализира јер се из источне Херцеговине одселио и једини демограф из овог дијела Републике Српске. "И данас из Херцеговине одлазе високообразовани људи, те млађе репродуктивно способно становништво, што је нарушило старосну структуру и довело до депопулације, најприје у сеоским подручјима, а потом и у цијелој регији, на чему се мора озбиљно радити", кажу у требињском Матичном уреду. Озбиљан рад на побољшању демографске слике зауставио се на стимулативним мјерама општина које покушавају зауставити одлив становништва и то додјелом једнократних новчаних средстава младим брачним паровима и новорођеној дјеци, што ни изблиза није рјешење. У Херцеговини је пред гашењем и једини дугорочни пројекат Фондација "Свети Вукашин", коју је покренула Епархија захумско-херцеговачка и приморска и према коме се за треће и свако наредно новорођено дијете додјељивао матерински додатак у трајању од годину дана. Због драстично смањеног прилива донација, и дјеловање ове фондације сузило се на најугроженије крајеве. "Општине источнохерцеговачке регије су се обавезале на издвајања за Фондацију износа од 0,03 одсто својих буџета, а у току 2013. године уплатиле су око 20 одсто. Град Требиње није дао ништа од обећаног", рекли су у Епархији. Додају да је за двије године исплаћено око пола милиона марака материнских додатака за треће, четврто и свако сљедеће рођено дијете. Одборничка већина у Требињу је одбила и да расправља о издвајањима за ову фондацију, донијевши одлуку да се сваком новорођенчету додијели по 500 марака, чиме се и завршава њихова брига за подстицај наталитета. Стручњаци упозоравају да мјере за побољшање демографске слике овог дијела РС увелико касне. Чак и у случају да се овог тренутка почну примјењивати, резултате би дале тек за двије или три деценије, до када ће Херцеговина постати земља стараца...