Социјална неправда у БиХ: Грађани на рубу сиромаштва

Социјална правда, једнакост и правичност чине темељне вриједности сваког друштвеног живота.

Република Српска 21.02.2014 | 07:25 Социјална правда, једнакост и правичност чине темељне вриједности сваког друштвеног живота. Сваког, али не и босанскохерцеговачког. У овој држави радничка класа је уништена, а грађани доведени на руб сиромаштва. Процјењује се да у БиХ има око 890.000 сиромашних, а да преко 20.000 грађана сваки дан се храни у народним кухињама. Систем социјалне правде наопачке је окренут, тако да већа социјална примања имају они којима не треба. Посљедњих десет дана у БиХ свједочимо социјалном бунту грађана, који се таложио годинама. На питање постоји ли социјална правда у БиХ, више од 40 одсто незапослених грађана рећи ће да не постоји јер им није омогућено једно од основних права - право на рад, а већ годинама попуњавају листе служби за запошљавање. Међу њима је много младих, али образованих људи: Социјалне правде нема ни за 20 одсто радника који су формално запослени, али који годинама не примају ни плаћу, ни било какве накнаде: Криминалне приватизације које су на улицама оставиле на стотине радника, корупција и лош социјални оквир разлози су за тврдње директора Иницијативе за бољу и хуманију инклузију БиХ Жарка Папића да социјална правда у БиХ не постоји: „Сам систем социјалне заштите у БиХ је социјално неправедан. Од укупних трансфера из буџета за социјалну заштиту најсиромашнија петина становништва добијала је 17 посто, а најбогатија је, то је парадокс, добијала 20 посто. Дакле, потпуно је социјално неправдено. Они којима треба не добијају, а они којима дефинитивно не треба добијају.“ Папић каже како се у државама попут БиХ развио нови облик сиромаштва. Тим обликом, сматра он, обухваћени су некадашњи радници који су сада пензионери, а који не могу живјети од мизерних пензија: „Да није нечега што ћу назвати сивом социјалном заштитом, дакле, то су дознаке дијаспоре - хоћу рећи, млади брачни пар који је остао у Њемачкој својим родитељима који су се вратили и широј родбини у БиХ шаље новац да би преживјели. 13 до 14 посто друштвеног производа БиХ је новац из дијаспоре. Да није тога, у БиХ би се масовно умирало од глади.“ Потврђује то и један од сарајевских пензионера: „Пензионер сам, имама минималну пензију од 310 марака. Не могу дати дјетету кифлу, немам одакле да узмеме дјетету кифлу. Од 310 марака платим дажбине, струја, вода, телефон, све ми је на врату.“ Према подацима разних домаћих и страних организација, око 18 одсто становништва БиХ живи испод границе критичног сиромаштва, док се 48 одсто налази на рубу сиромаштва или социјалне искључености. Реформа социјалног система је неопходна. Тај процес изискиват ће много времена, али постоји нешто што би се, да постоји политичка воља, могло за релативно кратко вријеме урадити, сматра Жарко Папић: „Оно што се може направити у веома кратком времену је прерасподјела постојећег. У БиХ у администрацији на свим нивоима - држава, ентитети, кантони, општине - ради 182.000 службеника. Они на годишњем нивоу троше преко шест милијарди КМ. Укидање привилегија, смањивање плата, смањивање администрације би отворило простор – ту би се могла направити прерасподјела.“ На крају, умјесто закључка, подсјетићемо вас на ријечи Wинстона Цхурцхилла: „Оно друштво је добро које има сигурну социјалну мрежу кроз коју се не пропада у вртлог безнађа и сиромаштва, али има степенице којима се способни, без партијских тутора, слободно пењу ка врху социјалне пирамиде.“