БиХ: Револуција без резултата

Какав је епилог рушилачких демонстрација у федерацији бих, земља се враћа у „нормално стање“.

Република Српска 18.02.2014 | 23:03 Какав је епилог рушилачких демонстрација у федерацији бих, земља се враћа у „нормално стање“. Лидери састанче, радници без плата, пленум са утопијским захтевима, вехабије прете ... Револуција у Федерацији БиХ, праћена рушилачким демонстрацијама, паљењем зграда институција и бруталним физичким обрачунима полиције и демонстраната, од које су грађани, политичари и представнци међународне заједнице очекивали много, није донела никакве конкретне промене. Две седмице након социјалног бунта земља се враћа у „нормално стање“. Лидери „седморке“ настављају безуспешне разговоре са Штефаном Филеом о одлуци „Сејдић - Финци“, радници тузланске „Дите“ и других пропалих предузећа у Српској и ФБиХ и даље су без повезаног стажа и заосталих плата, незапослено је и даље пола милиона људи, федерални премијер Нермин Никшић одбио да поднесе оставку... Вехабијске вође опет прете „звецкањем оружја и сабљи“. Заправо, највећи домет „босанског пролећа“, како сада стоје ствари, јесу формирани пленуми грађана који ни сами јасно не знају шта хоће, чији захтеви су готово утопијски, и који немају никакву политичку моћ. Чини се да разговорима са пленумом народа СДП лукаво „купује време“ и смирује обесправљене масе у ФБиХ. Једино у чему се аналитичари слажу јесте да је социјална побуна радника, незапослених и сиромашних била потпуно оправдана, а да је на улици запрећено политичким елитама да коначно морају да престану да се играју са народом и манипулишу националним и европским питањима уместо да се баве решавањем конкретних животних проблема. Ни од превремених избора, ни на нивоу БиХ, ни у Српској, нема ништа. Власт ће се бирати у октобру, како је и предвиђено. До тад ће на сцени остати бошњачки захтеви за рушење дејтонског уставног уређења, хрватски апел за трећи ентитет и јасан став из Српске да од уставних промена, по вољи Сарајева, нема ништа. Спаљене зграде Председништва БиХ и пет кантоналних влада, изгорели делови архивске грађе сведоче о грађанској побуни чији епилог је - милионска штета која ће бити надокнађена буџетским, народним парама. Јер, револт грађана није успео да спречи расипништво у институцијама БиХ. Министри и посланици и даље сваког дана троше десетине хиљада марака на силне седнице, путовања и репрезентацију... Професор Факултета политичких наука Милош Шолаја каже, за „Новости“, да су протести у ФБиХ, без обзира на то што се стиче утисак да се после њих у пракси није десило ништа епохално, конкретно послали јасну поруку политичарима - народу је доста празних обећања. - Социјалним бунтом у ФБиХ створена је нова димензија политичких кретања не само у БиХ, већ и региону. Народ је, по први пут, затражио пуну одговорност политичара за сиромаштво и тешко стање у земљи. Те одговорности раније није било. Партије су у изборним кампањама давале разна обећања и саме свесне да их неће испунити. Таква политика више неће бити могућа - сматра Шолаја. Према његовим речима, политичке партије ће убудуће морати да решавају социјална питања у првом плану. - Партијски програми који инсистирају на националним политикама мораће да буду редиговани у корист социјално-економских програма - тврди Шолаја. Економиста из Бијељине Алекса Милојевић, казао је, за „Новости“, да су протести у ФБиХ показатељ очаја обесправљеног народа који две деценије нема посла. - Реч је о бунту грађана против политичког безобразлука и економско-социјалног пропадања. Мука и немаштина су натерали народ на улицу. Протести су оправдани, али након што се ситуација смирила, пленум грађана више не зна шта је главни проблем и како га отклонити, а реч је о системској кризи узрокованој пљачкашком приватизацијом - сматра Милојевић. Он тврди да су финансијски интереси и спрега политичара и тајкуна уништили домаћу привреду. ИНЦКО СИГУРАН Аналитичари су сагласни да протести у ФБиХ, о којима су данима извештавали најутицајнији светски медији, иду у корист даљег ангажмана канцеларије високог представника у БиХ на чијем челу је Валентин Инцко. О гашењу ОХР говори се од 2006. године, али, по свему судећи, Инцко ће још дуго да „Спроводи мир и доприноси стабилности у БиХ“.